Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА нижестепене пресуде побијају због повреде кривичног заокна из члана 439. тачка 1) ЗКП и с тим у вези истиче да чињенични опис дат у изреци правноснажне пресуде не садржи елементе бића кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1) КЗ.

С тим у вези, бранилац истиче да је у изреци пресуде суд навео да су окривљени провалили у магацин тако што су прескочили ограду, што не представља радњу проваљивања већ евентуалну радњу савлађивања већих препрека, те да ни отварање магацина кључем који су нашли на прозору магацина не представља радњу проваљивања, због чега у радњама окривљеног не стоје елементи предметног кривичног дела.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни суд оценио је као неосноване, из следећих разлога:

Кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1) КЗ чини учинилац кривичног дела крађе (члан 203), ако је крађа извршена обијањем или проваљивањем затворених зграда, станова, соба, каса, ормана или других затворених простора или савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека.

Кривично дело крађа из члана 203. став 1. КЗ чини лице које туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист.

Из законског описа бића кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1.тачка 1. КЗ произилази да ово кривично дело, које представља посебан квалификовани облик крађе, чини лице које кривично дело крађа из члана 203.став 1. КЗ изврши под неком од квалификаторних околности предвиђених у тачки од 1) наведеног члана, конкретно ако је крађа извршена обијањем или проваљивањем затворених зграда, станова, соба, каса, ормана или других затворених простора или савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека.

Имајући у виду наведено, те чињеницу да је у изреци правноснажне пресуде наведено да је окривљени АА критичном приликом заједно са окривљеним ББ, у намери да себи присвајањем туђе покретне ствари прибаве противправну имовинску корист, провалио у затворени магацин фирме „ВВ“, тако што су прескочили ограду у висини од 210 цм и ушли у двориште наведене фирме и са депоа, где се налазило складиште секундарних сировина, одузели једну празну плинску боцу, једну пумпу за воду – хидрофор, након чега су провалили у магацин кључем до ког су дошли на неовлашћен начин, обзиром да су га пронашли у шупљини металне решетке на прозору магацина, те истим откључали магацин и из истог одузели и присвојили један катализатор, све у укупној вредности од 40.000,00 динара, власништво оштећеног ГГ, при чему су били свесни да је њихово дело забрањено, то по оцени овога суда изрека правноснажне пресуде садржи сва битна обележја, како субјективна, тако и објективна, кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. КЗ, због ког је окривљени оглашен кривим.

Наиме, проваљивање представља свако неуобичајено улажење у затворени простор, противно вољи власника, односно корисника који је тај простор и затворио, који према члану 204. став 1. тачка 1. КЗ подразумева и улазак у овој простор савлађивањем већих препрека, како је то и описано у изреци правноснажне пресуде, обзиром да је у изреци наведено да су окривљени критичном приликом, да би ушли у затворени магацин фирме оштећеног, прескочили ограду у висини 210 цм, након чега су кључем, до кога су дошли на неовлашћени начин, откључали магацин и из магацина и са депоа где се налазило складиште секундарних сировина, одузели ствари описане у изреци правноснажне пресуде.

Из наведених разлога, налазећи да правноснажним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА одбио као неоснован.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић