Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Jелице Бојанић Керкез, Радославе Мађаров, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обоје из ..., које заступа пуномоћник Срђан Пилиповић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво-Одељење у Новом Саду, ради накнаде имовинске штете, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гжрр1 66/23 од 05.06.2024. године, у седници већа одржаној 03.09.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гжрр1 66/23 од 05.06.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гжрр1 66/23 од 05.06.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бачкој Паланци Прр1 1/21 од 06.07.2023. године, исправљеном решењима од 20.01.2023. године и 04.03.2024. године, одбијен је тужбени захтев тужилаца АА и ББ, којим су предложили да суд обавеже Републику Србију да им на име накнаде имовинске штете исплати неотплаћени део главнице дуга у износу од 276.490,30 динара, неотплаћену камату обрачунату на неотплаћени део главнице према референтној каматној стопи Европске централне банке у износу од 3.496,13 динара, трошкове извршног поступка утврђене решењем Основног суда у Бачкој Паланци И 17/20 од 19.03.2020. године у износу од 119.250,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 23.08.2022. године до коначне исплате, као и захтев за накнаду трошкова парничног поступка са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до исплате и обавезани су тужиоци да туженој на име трошкова поступка исплате износ од 6.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Новом Саду Гжрр1 66/23 од 05.06.2024. године жалба тужилаца је одбијена и првостепена пресуда потврђена и одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као посебној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

У конкретном случају, по оцени Врховног суда, нема места одлучивању о ревизији тужилаца, као посебној.

Решењем Основног суда у Бачкој Паланци Р4и 34/19 од 23.01.2020. године, усвојен је приговор предлагача, овде тужилаца и утврђено да им је повређено право на суђење у разумном року у поступку који се води пред Основним судом у Бачкој Паланци под бројем И 5459/11 и наложено је судији да у року од 4 месеца од достављања решења предузме мере како би се поступак убрзао и окончао, те да у накнадном року од 15 дана извести председника суда о предузетим радњама. Предмет правне заштите је накнада материјалне штете коју су тужиоци, према њиховој тврдњи, као извршни повериоци претрпели у предмету Основног суда у Бачкој Паланци И 5459/11 због тога што је непокретност која је била средство извршења, продајом ради намирења дуга тужилаца из пресуде Општинског суда у Бачкој Паланци П 1/05 од 14.04.2005. године, због дугог вођења извршног поступка изгубила вредност, односно снижена јој је вредност, због чега тужиоци нису могли да у целини наплате своје потраживање из вредности продате непокретности. Међутим, тужиоци у току поступка нису предложили вештачење од стране вештака грађевинске струке како би суд могао да утврди да ли је због дужине трајања извршног поступка дошло до промене вредности непокретности извршног дужника, односно да ли би се, да је поступак био ефикаснији, извршни повериоци могли намирити у потпуности продајом или предајом непокретности и покретних ствари извршног дужника. Због тога, тужиоци нису доказали узрочно последичну везу између штете коју су евентуално претрпели и повреде права на суђење у разумном року. О праву тужилаца судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда, у којима је одлучивано о захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања, па указивање на одлуку Врховног касационог суда која је приложена уз ревизију, нема утицаја на другачију одлуку у овој правној ствари.

Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке, на основу члана 404. став 1. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, спорови мале вредности, јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 01.02.2021. године. Вредност предмета спора главног дуга је износ од 276.490,30 динара. Вредност споредних потраживања, у смислу члана 28. ЗПП не улази у вредност предмета спора (камата и трошкова поступка).

С обзиром да се ради о имовинско правном спору у коме се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази износ од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ради се о спору мале вредности, у смислу члана 468. став. 1. ЗПП, а чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да ревизија у спору мале вредности није дозвољена.

Из наведеих разлога одлучено је као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.

Педседник већа-судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић