Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Вуковић, председника већа, Милене Рашић, Светлане Томић Јокић, Гордане Којић и Александра Степановића, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Виктора Јухаса Ђурића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Суботици 11.К. 2106/2010 од 19.08.2013. године и Апелационог суда у Новом Саду КЖ1 3500/13 од 06.05.2014. године, у седници већа одржаној дана 10.03.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Виктора Јухаса Ђурића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Суботици 11.К. 2106/2010 од 19.08.2013. године и Апелационог суда у Новом Саду КЖ1 3500/13 од 06.05.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици 11.К. 2106/2010 од 19.08.2013. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци. Одлучено је и о трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду КЖ1 3500/13 од 06.05.2014. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног АА и браниоца окривљеног и пресуда Основног суда у Суботици 11.К. 2106/2010 од 19.08.2013. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је адвокат Виктор Јухас Ђурић у смислу члана 485. став 1. и члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП, јер је окривљеном АА у поступку који је против њега вођен под бројем К. 2106/2010 повређено или ускраћено људско право на правично суђење зајемчено чланом 6-1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, а што је утврђено одлуком Европског суда за људска права АА против Србије број 38151/16 од 09.12.2025. године, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев, побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да „Врховни суд те пресуде укине и донесе пресуду којом се оптужба против АА одбија и да сви трошкови одбране падну на терет буџетских средстава суда“.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је ставом 2. истог члана прописано да Републички јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости како на штету, тако и у корист окривљеног, те да се захтев може поднети и након што је окривљени обухваћен актом амнестије или помиловања или је наступила застарелост, или је окривљени умро, или је казна у потпуности издржана. Ставом 3. истог члана је прописано да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Дакле, из цитираних законских одредби јасно произлази да су овлашћена лица за подношење овог ванредног правног лека Републички јавни тужилац, бранилац и окривљени који то може учинити искључиво преко браниоца, а да у ситуацији када је окривљени умро - што је у предметном поступку случај (из извода из матичне књиге умрлих за подручје Суботице произлази да је окривљени АА преминуо дана ... 2024. године), захтев може поднети искључиво Републички јавни тужилац, односно Врховни јавнни тужилац.

Имајући у виду наведено, те чињеницу да је, у конкретном случају, бранилац окривљеног АА - адвокат Виктор Јухас Ђурић захтев за заштиту законитости поднео након смрти окривљеног, а на шта по закону није овлашћен, то је Врховни суд нашао да је поднети захтев за заштиту законитости недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. ЗКП, донео одлуку као у изреци овога решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Татјана Вуковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић