Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 4173/2023 од 10.01.2024. године, ставом првим изреке, укинута је пресуда Основног суда у Нишу П1 2570/2023 од 28.09.2023. године, у ставовима првом и другом изреке и тужба којом је тужиља тражила да се утврди да јој је незаконито престао радни однос и да је засновала радни однос на неодређено време 01.07.2010. године у Прекршајном суду у Косовској Митровици као правном следбенику Општинског органа за прекршаје у Ораховцу, одбачена је као неблаговремена. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Нишу П1 2570/23 од 28.09.2023. године у ставу трећем изреке, тако што је одбијен тужбени захтев да се обавеже тужена да јој на име накнаде штете у виду изгубљене зараде за период од 01.07.2010. године до ...2017. године, као дана одласка у старосну пензију, а да је радила као судијски помоћник у Прекршајном суду уз умањење примљене зараде – плате код РГЗ Службе за катастар непокретности у Нишу од 01.07.2010. године до 30.11.2011. године исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом од доспелости до исплате, како је то ближе означено у том ставу изреке. Ставом трећим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Нишу П1 2570/23 од 28.09.2023. године у ставу четвртом изреке, тако што је одбијен тужбени захтев да се обавеже тужена да тужиљи на признате зараде и плате из претходног става уплати све доприносе надлежним фондовима ПИО по стопама и износима на дан уплате за период од 01.07.2010. године до ..2017. године. Ставом четвртим изреке, преиначена је одлука о трошковима поступка садржана у ставу петом изреке, тако што је одређено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по слубженој дужности. Нису учињене ни друге битне повреде одредаба парничног поступка које могу бити разлог за изјављивање овог правног лека на основу одредбе члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је решењем Скупштине општине Ораховац од 23.04.1984. године изабрана за судију Општинског органа за прекршаје у Ораховцу, да би Влада Републике Србије решењем од 19.06.2003. године последњи пут именовала тужиљу за судију за прекршаје. У поступку за општи избор судија за судове опште и посебне надлежности, поводом огласа Високог савета судства од 13.01.2010. године тужиља је остала привремено нераспоређена. Решењем в.ф. председника Прекршајног суда у Косовској Митровици од 28.01.2010. године тужиљи је утврђена накнада плате у трајању од 6 месеци у висини плате коју је имала у тренутку престанка дужности почев од 01.01.2010. године од 30.06.2010. године. Решењем в.ф. председника Прекршајног суда у Косовској Митровици од 28.07.2010. године тужиљи утврђен престанак права на накнаду плате у трајању од 6 месеци и уручена јој је попуњена радна књижица закључена са даном 30.06.2010. године, као даном престанка рада у Прекршајном суду у Косовској Митровици, за који период је евидентиран и радни стаж од 01.01.2010. године до 30.06.2010. године. Против одлуке Високог савета судства од 13.01.2010. године тужиља је изјавила приговор који је одбачен одлуком Високог савета судства од 23.12.2011. године. Тужиља је покренула поступак пред Управним судом који је окончан пресудом Управног суда од 18.05.2017. године којим је тужба одбијена као неоснована. Тужбу у овој парници поднела је 14.07.2017. године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев, утврдио да је тужиљи незаконито престао радни однос у Прекршајном суду у Косовској Митровици као правном следбенику Општинског органа за прекршаје у Ораховцу, утврдио да је тужиља засновала радни однос на неодређено време у Прекршајном суду у Косовској Митровици, као правном следбенику Општинског органа за прекршаје у Ораховцу дана 01.07.2010. године и обавезао туженог да тужиљи на име накнаде штете у виду изгубљене зараде за период од 01.07.2010. године до ..2017. године исплати новчане износе који представљају разлику између зараде остварене код РГЗ Службе за катастар непокретности у Нишу и зараде коју би остварила да је радила као судијски помоћнику у Прекршајном суду, са образложењем да се у конкретном случају на тужиљу имају применити одредбе члана 70. став 1. и 2. Закона о радним однсима у државним органима, па је сходно томе тужена била у обавези да тужиљу као лице које је разрешено функције, уколико је могуће распореди на радно место које одговара њеној стручној спреми и радним способностима што није учинила, иако је било слободних радних места који су били у складу са врстом и степеном стручне спреме тужиље.

Другостепени суд је укинио првостепену пресуду у ставу првом изреке, којим је тужиља тражила да се утврди да јој је незаконито престао радни однос у Прекршајном суду у Косовској Митровици као правном следбенику Општинског органа за прекршаје у Ораховцу и ставу другом изреке за утврђење да је тужиља засновала радни однос на неодређено време у Прекршајном суду у Косовској Митровици као правном следбенику бившег Општинског органа за прекршаје у Ораховцу дана 01.07.2010. године и тужбу одбацио као неблаговремену, који правни став прихвата и Врховни суд.

Одредбом члана 195. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05 и 54/09) је прописано да, против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан, ако га запослени овласти може да покрене спор пред надлежним судом. Одредбом става 2. овог члана, да, рок за покретање спора јесте 90 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права.

Дакле, иако тужба за утврђење по правилу не застарева, с обзиром на прописан рок за остваривање судске заштите од 90 дана из члана 195. став 2. Закона о раду, у парници ради утврђења постојања радног односа, рок од 90 дана за подношење тужбе почиње да тече од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права. Стога се не може прихватити закључак првостепеног суда да тужба у овој правној ствари није неблаговремена. Како је тужиља за престанак радног односа сазнала 28.07.2010. године, када је решењем в.ф. председника Прекршајног суда у Косовској Митровици од 28.07.2010. године тужиљи утврђен престанак права на накнаду плате у трајању од 6 месеци и уручена јој је попуњена радна књижица закључена са даном 30.06.2010. године, као даном престанка рада у Прекршајном суду у Косовској Митровици, то је од 28.07.2010. године као дана сазнања за тужиљин радно правни статус почео да тече рок од 90 дана за остваривање судске заштите, а који је у овој парници протекао, с обзиром на то да је тужба у овој парници поднета 14.07.2017. године.

У конкретном случају, тужиља није у прописаном року тражила судску заштиту, због чега нису од утицаја на другачију одлуку овога суда наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Одлучујући о тужбеном захтеву за накнаду штете у виду изгубљене зараде за период од 01.07.2010. године до ...2017. године, као дана одласка у старосну пензију, а да је тужиља радила као судијски помоћник у Прекршајном суду уз умањење зараде – плате код РГЗ Службе за катастар непокретности у Нишу од 01.07.2010. године до 30.11.2011. године, по налажењу Врховног суда правилна је одлука другостепеног суда којим је тужбени захтев одбијен.

У поступку је утврђено да је тужиљи као судији органа за прекршаје престала дужност са даном 31.12.2009. године и утврђена јој накнада плате у трајању од 6 месеци коју је имала у тренутку пре престанка функције. Код овако утврђене чињенице радноправни статус тужиље одредба члана 181. став 2. Закона о државним службеницима, могла се применити само до почетка рада судова за прекршаје, односно 01.01.2010. године. Почев од 01.01.2010. године, обзиром да тужиља није изабрана на функцију судије за прекршаје, питање њеног радноправног статуса регулисано је применом одредбе члана 101. Закона о судијама. Ова законска одредба предвиђа престанак дужности неизабраних судија даном ступања на дужност изабраних судија, са правом да судије у статусу неизабраних судија остварују право на накнаду у трајању од 6 месеци. Стога се тужиља не може позивати да јој је код тужене незаконито престао радни однос, као запосленом државном службенику код тужене, супротно наводима у ревизији.

Тужиља се не може у погледу свог радноправног статуса позивати на одредбу члана 70. став 1. и 2. Закона о радним односима у државним органима („Службени гласник РС“, бр. 48/91... 39/2002). Примена овог закона није меродаван пропис у односу на радноправни статус тужиље. На њен радноправни статус до 01.01.2010. године примењивала се одредба члана 181. став 2. Закона о државним службеницима која је предвиђала да се на судије органа за прекршаје примењују одредбе Закона о радним односима у државним органима, само до почетка радова судова за прекршаје. Како су ови судови отпочели са радом применом Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08 и 104/09), а који су установљени чланом 11. члан 4. и одредбом члана 98. тог закона од 01.01.2010. године, тужиља је као неизабрани судија била у радном односу код тужене све до 30.06.2010. године до када је примала накнаду, а након тога јој правилно и на основу закона донето решење о престанку радног односа од стране тужене.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић