Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Узп 49/2026
14.04.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Жељка Шкорића, председника већа, Драгане Маринковић и Зорице Булајић, чланова већа, са саветником Горданом Војновић, као записничарем, решавајући о захтеву АА из ..., с. ..., чији је пуномоћник Миодраг Ленић, адвокат из .., ... ..., за преиспитивање судске одлуке - пресуде Управног суда, Одељења у Нишу II–12 У 9089/24 од 22.01.2026. године, у предмету новчане накнаде, у нејавној седници већа одржаној дана 14.04.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Захтев се ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Подноситељка захтева је предложила преиспитивање пресуде Управног суда, Одељења у Нишу II–12 У 9089/24 од 22.01.2026. године, којом је, ставом првим диспозитива, одбијена њена тужба поднета против решења туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Дирекције Београд број 01-02/182.6.6 21206/24 од 03.09.2024. године, којим је одбијена као неоснована њена жалба изјављена против решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Филијале Зајечар број 182-4.1-385/24 од 06.062024. године, а којим решењем је утврђено да јој престаје право и исплата на новчану накнаду за туђу помоћ и негу другог лица са 30.06.2024. године, док жалба не одлаже извршење тог решења. Ставом другим изреке диспозитива побијане пресуде, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова управног спора.

У поступку претходног испитивања поднетог захтева, Врховни суд је нашао да је захтев недозвољен.

Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'', број 111/09) је прописано да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном суду захтев за преиспитивање судске одлуке. Ставом 2. истог члана, прописано је да захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба.

Из побијане пресуде и навода захтева произлази да је пре доношења те пресуде вођен управни поступак у коме је подноситељка захтева изјавила жалбу против решења првостепеног органа, о којој је одлучено оспореним решењем, чија законитост је оцењена побијаном пресудом Управног суда, због чега нису испуњени процесни услови прописани цитираним ставом 2. члана 49. Закона о управним споровима за подношење овог ванредног правног средства, јер захтев за преиспитивање судске одлуке није предвиђен законом у овој управној ствари, Управни суд није одлучивао у пуној јурисдикцији и у управном поступку није била искључена жалба.

Одредбом члана 53. став 1. Закона о управним споровима је прописано да недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице Врховни суд ће одбацити решењем.

Са изнетих разлога, налазећи да је поднети захтев недозвољен, Врховни суд је на основу одредбе члана 53. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву решења.