
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз Пр 2/2026
27.01.2026. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Бојане Пауновић и Милене Рашић, чланова већа, са саветником Машом Денић, као записничарем, у прекршајном поступку окривљеног АА, због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 1. и члана 331. став 1. тачка 80. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва Птз 704/25 од 24.12.2025. године, поднетом против правноснажних пресуда Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2088/25 од 03.10.2025. године и 4 Пр 2089/25 од 03.10.2025. године, у седници већа одржаној дана 27.01.2026. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ДЕЛИМИЧНО СЕ УСВАЈА захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва Птз 704/25 од 24.12.2025. године, као основан, па се УКИДА правноснажна пресуда Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2089/25 од 03.10.2025. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима и предмет враћа Прекршајном суду у Кикинди на поновно одлучивање, док се исти захтев у односу на правноснажну пресуду Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2088/25 од 03.10.2025. године и то у погледу битних повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 14. и члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима, ОДБИЈА као неоснован.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2088/25 од 03.10.2025. године окривљени АА оглашен је одговорним због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, за који му је изречено 15 дана затвора, као и због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 80. у вези члана 268. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, за који му је изречено 10 дана затвора, те га је суд осудио на јединствену казну затвора у трајању од 25 дана. Истом пресудом окривљени је, на основу члана 145. Закона о прекршајима, ослобођен дужности накнаде трошкова прекршајног поступка.
Пресудом Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2089/25 од 03.10.2025. године окривљени АА оглашен је одговорним због прекршаја из члана 332а став 1. тачка 9. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и осуђен је на новчану казну у износу од 10.000,00 динара, коју је окривљени на основу члана 40. Закона о прекршајима дужан да плати у року од 15 дана од правноснажности пресуде, уз упозорење да уколико новчану казну не плати у прописаном року, суд ће на основу одредбе члана 315. Закона о прекршајима, посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне. Истом пресудом окривљени је, на основу члана 145. Закона о прекршајима ослобођен дужности наканде трошкова прекршајног поступка.
Окривљени је поучен о праву на жалбу у оба поступка и исти је изјавио да се одриче права на жалбу.
Против наведених правноснажних пресуда Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2088/25 од 03.10.2025. године и 4 Пр 2089/25 од 03.10.2025. године јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва поднео је захтев за заштиту законитости Птз 704/25 од 24.12.2025. године, због повреде материјалног права из члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима и битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 14. и члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 174. и члана 90. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни суд усвоји као основан поднети захтев и побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.
На седници већа о којој је, у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Врховног јавног тужиоца, Врховни суд је размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:
Основано се у захтеву за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва истиче да је пресудом Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2089/25 од 03.10.2025. године, учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 174. и 90. Закона о прекршајима, јер је првостепени прекршајни суд у наведеном предмету донео решење о покретању прекршајног поступка и водио прекршајни поступак иако је окривљеном претходно издат прекршајни налог, који он није предао суду као захтев за судско одлучивање, те окривљеном као неукој странци није пружена помоћ од стране суда, што је утицало на законитост и правилност одлуке.
Одредбом члана 90. Закона о прекршајима прописано је да је суд дужан да се стара да незнање или неукост сранака не буде на штету њихових права.
Одредбом члана 168. Закона о прекршајима, ставом 1. прописано је да се прекршајни налог издаје када је за прекршај законом или другим прописом од прекршајних санкција прописана само новчана казна у фиксном износу. Ставом 2. истог члана је прописано да се за прекршаје из става 1. тог члана не може поднети захтев за покретање прекршајног поступка.
Одредбом члана 174. Закона о прекршајима, ставом 1., прописано је да лице против кога је издат прекршајни налог уколико не прихвата своју одговорност може надлежном суду у року од осам дана од пријема прекршајног налога, лично или путем поште, да достави потписан прекршајни налог, који под овим условима представља захтев за судско одлучивање о прекршајном налогу. Ставом 2. истог члана је прописано да лице против кога је издат прекршајни налог достављањем захтева за судско одлучивање надлежном суду стиче својство окривљеног у прекршајном поступку. Ставом 5. истог члана је прописано да је суд обавезан да одмах након завођења предмета испита захтев за судско одлучивање, донесе решење о покретању поступка и позове орган који је издао прекршајни налог да се у року од осам дана изјасни и достави или предложи доказе о учињеном прекршају.
Према стању у списима предмета, Прекршајни суд у Кикинди је истог дана када је окривљеном АА издат прекршајни налог за прекршај из члана 332а став 1. тачка 9. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, од стране МУП РС Пу Кикинда број 252151215353 којим му је изречена новчана казна у износу од 10.000,00 динара, а по захтеву за покретање прекршајног поступка ПУ Кикинда, Саобраћајна полицијска испостава Кикинда, покренуо прекршајни поступак решењем 4 Пр 2089/25 против окривљеног, због истог прекршаја и пресудом га огласио одговорним за наведени прекршај и осудио га на новчану казну у износу од 10.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 15 дана од правноснажности пресуде.
Оваквим поступањем прекршајног суда, односно покретањем прекршајног поступка без захтева за судско одлучивање поднетог од стране окривљеног, иако је већ био издат прекршајни налог за исти прекршај, за који је прописана новчана казна, поступљено је супротно одредбама члана 174. и члана 90. Закона о прекршајима, како то основано истиче у захтеву за заштиту законитости Врховни јавни тужилац, чиме је суд учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка у смислу члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима.
Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима, на коју се основано указује захтевом за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца, Врховни суд је укинуо побијану правноснажну пресуду Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2089/25 од 03.10.2025. године и предмет враћа Прекршајном суду у Кикинди на поновно одлучивање, како би у складу са примедбама изнетим у овој пресуди донео правилну, јасну и на закону засновану одлуку.
Захтевом за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца се указује и на битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 14. и став 2. тачка 4. Закона о прекршајима, наводима да је изрека пресуде Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2088/25 од 03.10.2025. године нејасна у погледу возачке дозволе коју је требало да поседује окривљени да би управљао предметним возилом – означеним у изреци пресуде као мопед, односно да је окривљени оглашен кривим да је управљао наведеним возилом а није имао издату возачку дозволу и да мопед није био уписан у јединствени регистар возила. По наводима захтева за заштиту законитости, у конкретној ситуацији није била потребна ни возачка дозвола, ни упис у регистар возила, јер се не ради о мопеду, већ о електричном возилу, те је доношењем прекршајне пресуде којом је окривљени оглашен одговорним за наведени прекршај, прекршајни суд погрешно применио одредбу члана 268. став 1. и члана 330. став 1. тачка 80. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, на који начин је учињена и битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима.
Захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца је у наведеном делу неоснован.
Одредбом члана 268. став 1. Закона о безбедности на путевима је прописано да се за регистровано возило издаје саобраћајна дозвола, регистарске таблице и регистрациона налепница. У саобраћају на путу могу да учествују само моторна и прикључна возила за које је издата саобраћајна дозвола, регистарске таблице и регистрациона налепница. Моторно и прикључно возило не сме да учествује у саобраћају на путу након истека рока важења регистрационе налепнице.
Према стању у списима предмета, Прекршајном суду у Кикинди је поднет захтев за покретање прекршајног поступка МУП РС Пу Кикинда против окр. АА, у коме је наведено да је исти управљао мопедом без регистарске ознаке коловозом, а које возило није уписано у јединствени регистар возила, као и без возачке дозволе. Након тога је пресудом Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2088/25 од 03.10.2025. године, окр. АА оглашен одговорним, ставом првим пресуде, „што је дана 03.10.2025. године у 17,22 часова, у Кикинди управљао мопедом коловозом улице Ливадска од правца улице Наковачки друг ка улици Стрелиште, а да нема издату дозволу ни за једну категорију моторних возила“, на који начин је учинио прекршај из члана 330. став 1. тачка 1. Закона о безбедности на путевима, као и ставом другим пресуде „што је дана 03.10.2025. године у 17,22 часова, у Кикинди управљао мопедом коловозом улице Ливадска од правца улице Наковачки друг ка улици Стрелиште, када је утврђено да мопед није уписан у јединствени регистар возила“, чиме је извршио прекршај из члана 331. став 1. тачка 80. у вези члана 268. став 1. Закона о безбедности на путевима.
Имајући у виду да су у изреци првостепене пресуде Прекршајног суда у Кикинди 4 Пр 2088/25 од 03.10.2025. године, наведени сви елементи прекршаја за које је окривљени оглашен одговорним - да је окривљени критичног дана управљао моторним возилом – мопедом, без возачке дозволе, односно да исти није поседовао издату дозволу ни за једну категорију моторних возила, као и да мопед није био уписан у јединствени регистар возила - то је по налажењу овог суда изрека пресуде јасна и разумљива и садржи тачан опис прекршаја у смислу одредбе члана 268. став 1. Закона о безбедности на путевима, па су неосновани наводи захтева за заштиту законитости да је у конкретном случају учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 14. Закона о прекршајима. Стога је захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца у овом делу одбијен као неоснован.
Наводи јавног тужиоца да није у питању мопед већ електрично возило – бицикл и да за исто није потребна регистрација, ни возачка дозвола, те да је суд тиме што је наведено возило подвео под категорију мопеда повредио одредбе материјалног права из члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима и тиме учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима су оцењени као неосновани, имајући у виду да је и у захтеву којим је покренут прекршајни поступак и у пресуди, окривљеном стављено на терет да је управљао моторним возилом мопед, за које возило је неопходна и возачка дозвола и упис у регистар.
Из изнетих разлога Врховни суд је на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 3. и 4. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци пресуде.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Маша Денић, с.р. Мирољуб Томић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
