Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца Радње за постављање електричних инсталација и одржавање телекомуникационе мреже „SUN-COM“ из Ниша – АА предузетник, чији је пуномоћник адвокат Дејан Живковић из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник адвокат Милош Станковић из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Зајечару Гж 640/24 од 14.10.2024. године, у седници одржаној 19.02.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против обавезујућег дела пресуде Вишег суда у Зајечару Гж 640/24 од 14.10.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против обавезујућег дела пресуде Вишег суда у Зајечару Гж 640/24 од 14.10.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Књажевцу П 368/24 од 20.05.2024. године, ставом првим изреке, укинут је у целости платни налог Пл 16/23 од 30.01.2023. године у усвајајућем делу и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се обавеже тужени да тужиоцу исплати износ главног дуга од 6.000,00 динара, по основу неплаћених рачуна за кабловску телевизију за период од јануара 2022. године закључно са мајем 2022. године, са законском затезном каматом на износе од по 1.200,00 динара почев од доспелости сваког појединачног износа до исплате. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 81.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Вишег суда у Зајечару Гж 640/24 од 14.10.2024. године ставом првим изреке преиначена је првостепена пресуда тако што је делимично остављен на снази платни налог Основног суда у Књажевцу Пл 16/23 од 30.01.2023. године у делу којим је обавезан тужени да тужиоцу исплати износ главног дуга од 6.000,00 динара по основу неплаћених рачуна за кабловску телевизију за период од јануара 2022. године закључно са мајем 2022. године, са законском затезном каматом на износе од по 1.200,00 динара почев од доспелости сваког појединачног износа до исплате и трошкове извршења у износу од 11.740,00 динара, док је у преосталом делу за период од новембра 2020. године до децембра 2021. године за износ од 15.000,00 динара исти укинут и утврђено да је тужба тужиоца у наведеном делу повучена. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 81.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 21.800,00 динара.

Против обавезујућег дела наведене правноснажне другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалог права, предлажући да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11...10/23 – други закон).

Према члану 404. ЗПП, у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник“ РС, бр. 10/23) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде којом не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву чији је правни основ дуг, тако што је оцењено да је тужбени захтев основан за износ од 6.000,00 динара, те је у том делу одржан на снази платни налог Основног суда у Књажевцу Пл 16/23 од 30.01.2023. године. О овом праву тужиоца, другостепени суд је одлучио уз примену релевантних одредби материјалног права, а на основу конкретно утврђеног чињеничног стања, због чега у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба за уједначавањем судске праксе, нити новим тумачењем права.

На основу изнетог, Врховни суд налази да у овом случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Против одлуке другостепеног суда којом је одлучено о спору мале вредности ревизија није дозвољена, јер је тако прописано одредбом члана 479. став 6. истог закона.

Тужбу ради дуга тужилац је поднео 26.01.2023. године, а вредност предмета спора је 6.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у коме се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.

Преиначење одлуке није од утицаја на дозвољеност ревизије у смислу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП јер је у посебној глави закона о парничном поступку која регулише поступак у спору мале вредности прописано да ревизија у овим случајевима није дозвољена па специјално правило искључује примену општих права (члан 467. ЗПП).

Из тих разлога, Врховни суд је донео одлуку као у ставу другом изреке применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић