Рев 12246/2025 3.19.1.26.1.4; 3.1.1.8

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 12246/2025
25.09.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић, Јасмнине Симовић, Радославе Мађаров и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Иван Милосављевић адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Бранко Ивковић адвокат из ..., ради сметања државине, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 388/25 од 29.05.2025. године, на седници одржаној 25.09.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 388/25 од 29.05.2025. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 388/25 од 29.05.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Ваљеву П 142/25 од 26.03.2025. године, исправљеним решењем Основног суда у Ваљеву П 142/25 од 04.04.2025. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужени сметао тужиоца у државини пешачког пута ближе описаног у том ставу изреке, тако што је 18.02.2022. године на путном правцу засадио шест садница шљиве чиме је изменио последње фактичко стање пута, па је тужени обавезан да са описаног путног правца пешачке службености уклони саднице шљиве, а убудуће се уздржи од оваквог или сличног сметања тужиоца. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 333.125,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Ваљеву Гж 388/25 од 29.05.2025. године, ставом првим изреке, преиначено је првостепено решење и одбијен тужбени захтев да се утврди да је тужени сметао тужиоца у државини описаног пешачког пута тако што је 18.02.2022. године на путном правцу засадио шест садница шљиве чиме је изменио последње фактичко стање пута, те да се тужени обавеже да уклони наведене саднице шљиве и убудуће се уздржи од оваквог или сличног сметања тужиоца ради одласка у парцеле које су повласно добро, а тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове првостепеног поступка од 337.925,00 динара. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове другостепеног поступка од 53.300,00 динара.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

Према наведеној одредби, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија). Одредбом члана 420. став 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.

Правноснажним другостепеним решењем одлучено је о сметању државине, уз примену одговарајућих одредаба материјалног права које се примењују на тужбене захтеве у овој врсти спорова, па Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној. Ревизијом се не указује на другачије правноснажне одлуке других судова или друге разлоге за посебну ревизију, већ на погрешну примену материјалног права у конкретној ситуацији. Стога Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, јер из напред изнетог произлази да у овом предмету није потребно одлучивати о ревизији ради новог тумачења права, ради разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни ради уједначавања судске праксе, па је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 452. став 5. ЗПП, прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена. Како се у конкретном случају ревизијом побија одлука донета у парници због сметања државине, што применом члана 452. став 5. ЗПП није дозвољено, то је и ревизија тужиоца недозвољена, јер је изјављена против одлуке, против које се по закону не може изјавити.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић