Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9637/2025
14.08.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Бољевић, председника већа, Јасмине Симовић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужилаца АА и малолетних ББ, ВВ и ГГ, свих из ..., чија је законска заступница мајка АА, које заступа Младен Симић адвокат из ..., против туженог ДД из ..., кога заступа Аца Настасијевић адвокат из ..., ради вршења родитељског права по тужби и противтужби, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против решења Вишег суда у Неготину Гж2 3/25 од 27.03.2025. године, на седници одржаној 14.08.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против решења Вишег суда у Неготину Гж2 3/25 од 27.03.2025. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Неготину Гж2 3/25 од 27.03.2025. године, одбијена је жалба тужиље и потврђено решење Основног суда у Неготину, Судска јединица у Кладову П2 178/2024 од 17.01.2025. године којим је одбачена жалба тужиље изјављена против правноснажне пресуде истог основног суда П2 178/2024 од 17.12.2024. године.

Против наведеног решења ревизију је благовремено изјавила тужиља АА због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијано решење у смислу члана 408. у вези с чланом 420. став 3. Закона о парничном поступку према коме је ревизија увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању жалбе изјављене против првостепене пресуде („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23; у даљем тексту: ЗПП), Врховни суд је закључио да је ревизија тужиље неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према стању у списима, малолетни тужиоци - деца тужиље АА и туженог (бивших ванбрачних партнера) поверена су мајци на самостално вршење родитељског права пресудом Основног суда у Неготину, Судска јединица у Кладову П2 178/2024 од 17.12.2024. године којом је, сагласно споразуму родитеља, одржавање личних односа деце са оцем уређено тако што ће отац проводити време са децом кад год пожели, уз претходни договор са мајком деце, поштујући дечје школске и друге обавезе, а месечни допринос туженог издржавању деце утврђен у износима од 7.000,00 динара за мал. ББ, 6.000,00 динара за мал. ВВ, и 5.000,00 динара за мал. ГГ који је он обавезан да плаћа од пресуђења. Та пресуда не садржи образложење јер су се странке одрекле права на жалбу и правноснажна је даном доношења и објављивања. Против ове пресуде тужиља је изјавила жалбу (изричито побијајући само одлуку којом тужени није обавезан да плаћа издржавање за децу и за период од подношења тужбе до пресуђења). Жалба тужиље против означене пресуде је одбачена као недозвољена решењем истог основног суда П2 178/24 од 17.01.2025. године, а њена жалба против тог првостепеног решења је одбијена решењем Вишег суда у Неготину Гж2 3/25 од 27.03.2025. године, те је првостепено решење о одбачају жалбе потврђено. Другостепени суд је своје решење образложио тиме да су тужиља и пуномоћник туженог, након објављивања пресуде на рочишту за главну расправу одржаном 17.12.2024. године, изјавили да се одричу права на жалбу против објављене пресуде П2 178/2024 од 17.12.2024. године, да су без примедаба потписали записник, да је изјава о одрицању од права на правни лек неопозива, те да је првостепени суд правилно поступио када је оценио да је жалба тужиље недозвољена и као такву је одбацио.

По оцени Врховног суда аргументација нижестепених судова о недозвољености жалбе је правилна.