Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 319/2026
02.07.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Матковић Стефановић, председника већа, Татјане Ђурица, Јасминке Обућина, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиоца Друштво са ограниченом одговорношћу за пољопривредну производњу „Stari Tamiš“ Панчево, чији је пуномоћник Срђан Станковић, адвокат у ..., против туженог АД „Електромрежа Србије“ Београд, чији је пуномоћник Ивана Недовић, адвокат у ..., ради исплате накнаде за конституисање законске стварне службености, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против решења Привредног апелационог суда Пж 1100/26 од 27.03.2026. године, у седници одржаној 02.07.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против решења Привредног апелационог суда Пж 1100/26 од 27.03.2026. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против решења Привредног апелационог суда Пж 1100/26 од 27.03.2026. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Привредног суда у Панчеву П 152/2025 од 12.12.2025. године обустављен је парнични поступак који се водио пред тим судом под бројем П 152/2025 и отказано је рочиште за главну расправу заказану за 10.03.2026. године са почетком у 9,30 часова.

Решењем Привредног апелационог суда Пж 1100/26 од 27.03.2026. године одбијена је жалба тужиоца и потврђено првостепено решење Привредног суда у Панчеву.

Против правноснажног решења другостепеног суда тужилац је изјавио благовремену ревизију по основу одредбе члана 404. ЗПП, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, из свих разлога предвиђених наведеном законском одредбом.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Према разлозима другостепеног решења, накнада за експроприсану непокретност, која није остварена у претходно вођеном поступку експропријације постизањем споразума о накнади, утврђује се у ванпарничном поступку сагласно одредби члана 132. Закона о ванпарничном поступку. Таква одлука заснована је на утврђеној чињеници да је тужени пред надлежним органом управе водио поступак за непотпуну експропријацију ради заснивања стварне службености прелаза проводника далековода изнад непокретности у својини тужиоца, али да у том поступку није постигнут споразум о накнади, услед чега је поступајући орган управе доставио списе Основном суду у Панчеву на даље поступање у складу са одредбом члана 61. став 1. Закона о експпропријацији. Из наведених разлога је првостепени суд применом одредбе чл. 18 ЗПП обуставио парнични поступак, у ком је тужилац тражио да се утврди накнада за успостављање стварне службености на његовој парцели.

Наводи ревизије о законитости спроведеног поступка експропријације нису од утицаја на правилност одлуке о обустави поступка, који се у складу са одредбом члана 132. Закона о ванпарничном поступку спроводи по правилима ванпарничног поступка. Законитост ступања туженог у посед није од значаја за остваривање права тужиоца као корисника послужног добра на накнаду за успостављање стварне службености проласка далековода преко његове парцеле. У конкретном случају између парничних странака је вођен поступак експропријације и то за непотпуну експропријацију установљавањем права службености прелаза проводника далековода и пролаза машина и људства преко непокретности у власништву тужиоца, у складу са Законом о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и прибављања документације ради реализације изградње система за пренос електричне енергије 400 кв напонског нивоа „Трансбалакнски коридор – прва фаза“. У том поступку није постигнут споразум о накнади, услед чега је орган управе доставио списе предмета Основном суду у Панчеву на даље поступање.

Имајући у виду разлоге на којима је заснована примена материјалног права у побијаном другостепеном решењу, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.

Не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Ценећи дозвољеност изјављене ревизије, у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија тужиоца недозвољена у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези одредбе чл. 485 ЗПП.

Одредбом чл. 420 ст. 1 ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена против решења другостепеног суда којим се поступак правноснажно окончава, док иста одредба у ставу 2 предвиђа да ревизија против решења из става 1 није дозвољена у споровима у којима не би била дозовљена ревизија против правноснажне пресуде.

Према одредби члана 485. ЗПП, ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.