Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио благовремену ревизију по основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку због погрешне примене материјалног права, из свих разлога предвиђених наведеном законском одредбом.

Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Према разлозима побијане другостепене пресуде, тужиоцу је досуђена накнада нематеријалне штете применом одредбе члана 200. став 1. Закона о облигационим односима за претрпљени страх и душевне болове због повреде части и права личности. Основ досуђене накнаде је штета коју је тужени причинио тужиоцу у штетном догађају описаном у првостепеној пресуди, док је висина одмерена према утврђеним трпљењима тужиоца, оценом налаза и мишљења вештака судско-психијатријске струке. Наводима ревизије оспорава се утврђено чињенично стање и оцена доказа, из ког разлога се не може изјавити изузетно дозвољена ревизија предвиђена одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Стога не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана. Ревидент ни не указује на неуједначеност судске праксе, нити је по посматраном правном питању, имајући у виду садржину примењеног материјалног права у побијаној пресуди, потребно ново тумачење права.

Из наведених разлога Врховни суд није дозволио одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној.

У складу са изнетим одлучено је као у ставу првом изреке, применом одредбе чл. 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије туженог, у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда, донете у парници о спору мале вредности, ревизија није дозвољена. Споровима мале вредности, према одредби члана 468. став 1. ЗПП, сматрају се спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Вредност предмета спора у конкретном случају износи 200.000,00 динара. Следи да против одлуке другостепеног суда донете у овом спору мале вредности ревизија није дозвољена.

У складу са изнетим Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Татјана Миљуш, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић