Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног захтевом за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП наводећи да је пресуда заснована на доказу на коме се према одредбама ЗКП не може заснивати односно на споразуму о признању кривице директора дирекције ББ Спк.2/2018 од 22.01.2018. године, који је суд користио и приликом одлучивања о кривици окривљеног.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

У списима предмета се налази пресуда СПК 2/2018 од 22.01.2018. године, која је изведена као доказ чињенице да је окривљени ББ оглашен кривим за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. КЗ и у том смислу је правноснажна пресуда, као исправа – законит доказ.

Према томе, супротно наводима захтева, доказ није споразум о признању кривице директора дирекције ББ Спк.2/2018 од 22.01.2018. године, већ правноснажна пресуда СПК 2/2018 од 22.01.2018. године донета од стране надлежног суда у законитом поступку која је као исправа прочитана у доказном поступку, а на који није било примедби од стране учесника поступка, па су стога оцењени као неосновани наводи у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Поред наведеног, као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче се и повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП јер из чињеничног описа радње извршења кривичног дела окривљеног не произилазе законска обележја кривичног дела трговина утицајем из члана 366. став 3. КЗ. Наиме, ни једна радња која је описана у изреци пресуде, а коју је предузео окривљени не представља противзакониту радњу обзиром да нема противзаконитог посредовања окривљеног, исти није искористио свој службени положај и стварни утицај налажући да се одустане од изградње завршног слоја асфалта предметог пута јер је поступао на основу овлашћења које има по закону.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

У конкретном случају, из изреке правноснажне пресуде произилази да је окривљени у време и место ближе описано у изреци пресуде, као службено лице, председник Општине ..., у стању урачунљивости, свестан свога дела и да је исто забрањено, пре чему је хтео његово извршење, користећи свој службени положај и свој стварни утицај на службено лице ББ, директора ЈП Дирекција за ... Општине ..., посредовао да изврши службену радњу који не би смео да извршти, тако што је користећи описани положај утицао на ББ да изврши службену радњу коју не би смео извршити....на тај начин што је својим актом...утицао на окривљеног ББ да одустане од постављања горњег хабајућег завршног слоја од асфалт бетона.., који су послови били уговорени и обухваћени пројектом, иако за то није био овлашћен у име Општине ..., јер Општина није била уговорна страна, нити наручилац овог посла, те је услед тога ББ у име „Дирекције за ...“ као наручилац одустао од извођења ових радова, а супротно уговореним обавезама.

Из изреке правноснажне пресуде јасно произилазе радње које је окривљени АА конкретном приликом предузео – користио службени положај да би утицао на ББ да изврши службену радњу коју не би смео извршити, па су супротни наводи браниоца окривљеног којима се истиче да радње окривљеног нису описане од стране овога суда оцењени као неосновани.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама нису учињене повреде закона на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Горана Петровића, Врховни суд је, на основу члана 491. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Гордана Којић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић