Кзз 817/2026 2.4.1.21.1.3.1 непостојање елемената кривичног дела; 2.1.31.8 недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 817/2026
08.07.2026. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Јасмине Васовић и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Немање Тадића, због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Немање Тадића - адвоката Ђорђа Ђуровића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Чачку К.бр.14/25 од 02.03.2026. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-228/26 од 05.05.2026. године, у седници већа одржаној дана 08.07.2026. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Немање Тадића - адвоката Ђорђа Ђуровића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Чачку К.бр.14/25 од 02.03.2026. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-228/26 од 05.05.2026. године, у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се у осталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Чачку К.бр.14/25 од 02.03.2026. године окривљени Немања Тадић оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од седам година и шест месеци. Према окривљеном изречена је мера безбедности одузимања предмета и обавезан је на плаћање трошкова кривичног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-228/26 од 05.05.2026. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног и његовог браниоца, а пресуда Вишег суда у Чачку К.бр.14/25 од 02.03.2026. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Немање Тадића - адвокат Ђорђе Ђуровић, а из образложења захтева произлази да га подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и одбије оптужбу против окривљеног.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног Немање Тадића у поднетом захтеву истиче да окривљени није извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, јер је предметни пиштољ старо оружје у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона о оружју и муницији које спада у категорију Ц према одредбама закона, а не категорију Б. Дакле, држањем предметног пиштоља које спада у категорију Ц, па и да га је окривљени носио, није извршио кривично дело за које је оглашен кривим, јер је у члану 348. став 1. такстативно набројано шта чини предмете овог кривичног дела - ватрено оружје, конвертабилно или онеспособљено оружје, његови делови, експлозивне материје или минско – експлозивна средства, тако да међу набројаним предметима нема оружија из категорије Ц по Закону о оружју и муницији.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Одредбом члана 348. став 1. Кривичног законика је прописано да кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја врши онај ко неовлашћено израђује, преправља, продаје, набавља, врши размену или држи ватрено оружје, конвертибилно или онеспособљено оружје, његове делове, муницију, експлозивне материје или минско-експлозивна средства, а ставом 4. је прописано да ће се казнити онај ко неовлашћено носи предмете дела из ст. 1. и 2. овог члана.

Из чињеничног описа кривичног дела утврђеног у изреци правноснажне пресуде произлази да је окривљени, „...дана 04.12.2023. године у Чачку, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, противно одредби члана 5. став 2. Закона о оружју и муницији, неовлашћено носио ватрено оружје и то: пиштољ марке „Mordante Brevete S.G.D.G.“, серијског броја ..., калибра 7,65мм, који је након опажања полицијских службеника сакрио испод гајбе од пива...., иако је био свестан да неовлашћено носи ватрено оружје што је и хтео, те да је његово дело забрањено. “

По налажењу овога суда, из наведеног чињеничног описа радње извршења дела, из изреке пресуде јасно произлази да је окривљени неовлашћено носио ватрено оружје и то пиштољ марке „Mordante Brevete S.G.D.G.“, серијског броја ..., калибра 7,65мм, па се самим тим у описаним радњама окривљеног стичу сва законска субјективна и објективна обележја кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, за које је оглашен кривим побијаним правноснажним пресудама, те су стога супротни наводи захтева браниоца окривљеног, којима се указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП оцењени као неосновани.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Немање Тадића у осталом делу је недозвољен.

Наиме, бранилац окривљеног у захтеву наводи и да је изрека пресуде у којој се наводи да је окривљени неовлашћено носио ватрено оружје пиштољ марке „Mordante Brevete S.G.D.G.“, серијског броја ... у супротности са образложењем и изведеним доказима имајући у виду да је налазом и мишљењем вештака утврђено да се ради о пиштољу марке „Browning“, модел „1900, калибра 7,65мм са фабричким бројем ..., који је функционално неисправан, као и да не стоје наводи из образложења ожалбене пресуде да у конкретном случају није било места издвајању из списа записника о балистичком вештачењу и записника о днк вештачењу и да непостојање потврде о привремено одузетим предметима није сметња да се обаве предметна вештачења.

Оваквим наводима браниоца окривљеног суштински се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, која не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па је Врховни суд захтев браниоца окривљеног Немање Тадића, у овом делу, оценио недозвољеним.

Поред наведеног, у преосталом делу захтева бранилац окривљеног оспорава утврђено чињенично стање у правноснажним пресудама наводећи да је сведок полицијски службеник навео да је он од раднице затражио да му омогући увид у сигурносне камере, након чега је покушао да са својим мобилним телефоном сними садржај са сигурносних камера, што указује да нема доказа на који начин и по чијем овлашћењу је прибављен снимак са сигурносних камера.

Како, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног Немање Тадића и у овом делу оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Немање Тадића - адвоката Ђорђа Ђуровића, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев у односу на наведену повреду одбио као неоснован, док је у осталом делу, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, захтев одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић