.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 619/2014
26.06.2014. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Предрага Глигоријевића, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету осумњиченог С.Р., због кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 3. у вези става 2. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца осумњиченог С.Р., адвоката Б.Б., поднетом против правноснажног решења Основног суда у Кикинди Кв бр.140/14 од 10.06.2014. године, у седници већа одржаној дана 26.06.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца осумњиченог С.Р. поднет против правноснажног решења Основног суда у Кикинди Кв бр.140/14 од 10.06.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Кикинди Кв бр.140/14 од 10.06.2014. године усвојена је жалба Основног јавног тужиоца у Кикинди Кт бр.419/14 од 09.06.2014. године, па је решење судије за претходни поступак Основног суда у Кикинди 1Кпп 7/14 од 05.06.2014. године преиначено, тако што је на основу члана 211. став 1. тачка 3. ЗКП одређен притвор према осумњиченом Р.С. и према осумњиченом Р.Е., који ће се према осумњиченом Р.С. рачунати од дана и часа хапшења и исти ће трајати до наредне одлуке суда, односно најдуже 30 дана, с тим да ће се у ово време урачунати и време задржавања осумњиченог одређено решењем Полицијске управе Кикинда Ку 938/14 ЛС 42/14 од 03.06.2014. године од 23,23 часова до 12,20 часова 05.06.2014. године када је закључено рочиште за одлучивање по предлогу ОЈТ Кикинде за одређивање притвора и када је престало задржавање према овом осумњиченом.
Против напред наведеног правноснажног решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац осумњиченог Р.С., адвокат Б.Б. због повреде закона и то члана 291, члана 293, члана 69. и члана 213. ЗКП, са предлогом да се побијано решење преиначи или укине и предмет врати на поновно одлучивање већу првостепеног суда.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. и члана 487. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета заједно са захтевом за заштиту законитости браниоца осумњиченог С.Р., па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца осумњиченог С.Р. је недозвољен.
Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношења захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.
Чланом 485. став 4. истог Законика прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.
Право осумњиченог на подношење захтева због повреде закона је по ставу Врховног касационог суда сходно наведеној законској одредби, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Према томе, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1.), члан 439. тачка 1.) до 3.) и члан 441. ст. 3. и 4. учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.
У захтеву за заштиту законитости браниоца осумњиченог С.Р. који је поднет у складу са одредбом члана 483. став 3. ЗКП, као основ подношења захтева наведене су повреде закона, и то чл. 291, 293, 69. и 213. ЗКП које су учињене у другостепеном поступку.
Наведене повреде међутим, по ставу Врховног касационог суда не представљају законске разлоге у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због кога би окривљени, као овлашћено лице, могао поднети захтев за заштиту законитости, а осим ових разлога у захтеву није наведен ниједан други разлог који би могао бити предмет побијања законитости одлуке у опсегу који ЗКП у члану 485. став 4. таксативно набраја.
Према томе, повреде које су предмет поднетог захтева за заштиту законитости по ставу Врховног касационог суда не могу бити разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране осумњиченог, због чега је захтев оцењен као недозвољен.
Поступајући на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одбацио као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца осумњиченог.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.
