Наведеном пресудом према окривљеном А.А. изречена је мера безбедности обавезно лечење наркомана за коју је одређено да се има извршити у заводу за извршење казне или одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и да ће трајати док постоји потреба за лечењем, али не дуже од 3 године, с тим да се време проведено у установи за лечење има урачунати у казну затвора сходно члану 83. ст. 1, 2, 3. и 4. КЗ.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.1842/13 од 28.01.2014. године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Лесковцу и браниоца окривљеног А.А. и пресуда Вишег суда у Лесковцу К бр.32/12 од 17.04.2013. године потврђена.

Против напред наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног А.А., адвокат Д.М. поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП у коме се указује да се побијане пресуде заснивају на недозвољеном доказу (повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП) и да су радње извршења кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим погрешно правно квалификоване (повреда закона из члана 439. тачка 2. ЗКП) са предлогом да Врховни касациони суд побијане одлуке укине и предмет врати на поновну одлуку надлежном суду или да исте преиначи у погледу правне оцене дела и донесе правилну и закониту одлуку.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. и 487. ЗКП на којој је размотрио списе предмета заједно са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног А.А., па је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног А.А. је неоснован.

Бранилац окривљеног А.А. у захтеву наводи да се побијане пресуде заснивају на недозвољеном доказу – Записнику о саслушању осумњиченог пред ПУ Лесковац број 119073/12 од 05.03.2012. године. Наиме, у захтеву се наводи да окривљени непосредно пре првог саслушања пред ПУ Лесковац у својству осумњиченог није поучен потпуно о својим правима из чл. 4. и 5. ЗКП, са браниоцем није обавио поверљив разговор, а Записник не садржи ни време када је окончано саслушање, па имајући у виду да је по начину прибављања овај доказ незаконит, као такав је морао бити издвојен из списа предмета и на њему се није могла заснивати пресуда. У захтеву бранилац окривљеног А.А. даље наводи, да је суд радње извршења кривичног дела за које је окривљени А.А. оглашен кривим погрешно правно квалификовао, обзиром да је током поступка утврђено да је окривљени политоксикомански зависник, да се ради о мањој количини опојне дроге и да је окривљени исту држао за сопствену употребу, а чему у прилог говори и чињеница да је према окривљеном изречена мера безбедности обавезног лечења наркомана у здравственој установи, па су радње окривљеног које су му стављене на терет у овом кривичном поступку, морале бити квалификоване као неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног А.А. је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде дао јасне и довољне разлоге о томе да је Записник о саслушању осумњиченог пред ПУ Лесковац од 05.03.2012. године, сачињен у складу са одредбама ЗКП, као и да се у радњама окривљеног А.А., стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела за које је оглашен кривим, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                        Председник већа-судија,

Татјана Миленковић,с.р.                                                                                                   Зоран Таталовић,с.р.