Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1 94/15 од 06.05.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног З.С., адвоката Б.С. и пресуда Основног суда у Ваљеву К 535/14 од 20.02.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног З.С., адвокат Б.С. због повреде закона из члана 485. став 4. ЗКП и то конкретно због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд ''захтев за заштиту законитости усвоји, укине у целости другостепену пресуду Вишег суда у Ваљеву Кж1 94/15 од 06.05.2015. године и предмет врати на поновно одлучивање том суду, али пред другим већем''.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног З.С., адвоката Б.С. је основан.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да је наведеним правноснажним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4. ЗКП указивањем да је судија Милан Стефановић као судија појединац који је донео првостепену пресуду морао бити изузет од судијске дужности у конкретном предмету обзиром да је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак и то тако што је дана 07.02.2013. године саслушавао З.С. и О.М., у својству осумњичених.

По налажењу Врховног касационог суда, основано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног З.С. указује да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4. ЗКП.

Наиме, из списа предмета се утврђује да је судија Милан Стефановић у конкретном предмету поступао као истражни судија тако што је дана 07.02.2013. године саслушавао тада осумњичене З.С. и О.М. о којим саслушањима су сачињени записници Кри 76/13 од 07.02.2013. године, које је судија Милан Стефановић потписао, а што је било у сагласности са одредбама ЗКП (''Службени лист СРЈ'' 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'' 58/04... 76/10), важећег у време предузимања тих радњи.

Међутим, како је одредбом члана 37. став 1. тачка 4. ЗКП (''Службени гласник РС'' 72/11... 45/13 у даљем тексту сада важећи ЗКП) који је ступио на снагу осмог дана од дана објављивања у ''Службеном гласнику Републике Србије'' а који се примењује од 1. октобра 2013. године изузев у поступцима за кривична дела организованог криминала или ратних злочина који се воде пред посебним одељењем надлежног суда у ком случају се примењује од 15. јануара 2012. године прописано, између осталог, да ће судија бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак, то је судија Милан Стефановић морао бити изузет од судијске дужности у предмету Основног суда у Ваљеву К 531/2014, обзиром да се кривичнопроцесни закони примењују од дана њиховог ступања на правну снагу, односно од дана њихове примене, а судија Милан Стефановић који је у овом предмету поступао као судија за претходни поступак је након почетка примене сада важећег ЗКП дана 1. октобра 2013. године у истом предмету који је тада носио број К 691/13 заказао главни претрес за 17.12.2013. године и у овом предмету под бројем К 535/2014 је донео првостепену пресуду дана 20.02.2015. године па је на изнети начин првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4. сада важећег ЗКП, а коју битну повреду није отклонио ни другостепени суд, иако је на исту основано жалбом браниоца окривљеног З.С., указивано.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног З.С., побијане пресуде укинуо и у односу на саокривљеног О.М. нашавши да разлози због којих је донео одлуку у корист окривљеног З.С. постоје и за окривљеног О.М., овде саокривљеног у погледу којег није подигнут захтев за заштиту законитости, поступајући по службеној дужности као да такав захтев постоји, а сходно одредби члана 489. став 2. ЗКП и предмет вратио Основном суду у Ваљеву, као првостепеном, на поновно суђење.

Руковођен изнетим разлозима, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1. у вези члана 489. став 2. ЗКП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14) одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                      Председник већа судија

Јелена Петковић Милојковић,с.р.                                                            Драгиша Ђорђевић,с.р.