Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног С.Ц. у захтеву за заштиту законитости истиче да је пресудом Вишег суда у Београду К 1138/10 од 18.09.2012. године окривљени С.Ц. осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 година и шест месеци, а приликом одмеравања јединствене казне му је као утврђена узета и казна затвора изречена пресудом Трећег општинског суда у Београду К 50/06 од 21.02.2007. године у трајању од једне године, а у односу на коју пресуду је од стране Првог основног суда у Београду донето решење К 6829/10 од 09.01.2013. године којим је утврђено да је наступила апсолутна застарелост извршења предметне казне затвора у трајању од једне године изречене пресудом Трећег општинског суда у Београду. Због наведеног бранилац сматра да треба да се обустави извршење наведене казне затвора у трајању од једне године, јер је решење Првог основног суда у Београду К 6829/10 од 09.01.2013. године правноснажно и извршнo па се ради о пресуђеној ствари, при чему додаје да је застарелост извршења казне затвора по пресуди Трећег општинског суда наступила пре него што је пресуда Вишег суда у Београду постала извршна. Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног указује да су побијана решења донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Одредбом члана 4. став 1. ЗКП, је прописано да нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен.

Наиме, по оцени овог суда, а како је кривично гоњење према окривљеном С.Ц. (за кривично дело из осуђујуће пресуде Трећег општинског суда у Београду К 50/06 од 21.02.2007. године) окончано пре доношења побијаних решења којим је одбијен захтев браниоца окривљеног за доношење решења о обустави извршења казне затвора у трајању од једне године из наведене пресуде Трећег општинског суда и како је та казна у време док још није наступила застарелост њеног извршења узета као утврђена приликом одмеравања јединствене казне, то су неосновани наводи браниоца окривљеног којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, јер у конкретном случају нема застарелости кривичног гоњења и не ради се о пресуђеној ствари у смислу члана 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                           Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић, с.р.                                                       Јанко Лазаревић, с.р.