У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Mиломира Николића, председника већа, Марине Говедарица и Слађане Накић-Момировић, чланова већа, у парници из породичних односа тужиље мал. А.М. из Н.Б., чији је законски заступник мајка М.Ф. из Н.Б., чији је пуномоћник М.С., адвокат из Б., против туженог Ј.М. из Н.Б., чији је пуномоћник Љ.А., адвокат из Н.С., ради измене одлуке о дечјем издржавању, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 25/16 од 18.01.2016. године, на седници одржаној 11.05.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ ревизија тужиље и ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж2 25/16 од 18.01.2016. године, тако што се одбија као неоснована жалба туженог и потврђује пресуда Основног суда у Бечеју П2 114/15 од 18.11.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Бечеју, пресудом П2 114/15 од 18.11.2015. године, делимично је усвојио тужбени захтев, тако што се мења пресуда Општинског суда у Новом Бечеју П 336/06 од 31.05.2006. године, којом је тужени обавезан да плаћа тужиљи, својој кћерки мал. А.М., на име издржавања износ од 100 евра месечно почев од 01.07.2006. године, па се тужени обавезује да почев од 01.05.2014. године па убудуће, док трају законски услови, плаћа на име издржавања тужиље износ од 200 евра месечно, до 10-тог у месецу за текући месец, а у случају доцње са плаћањем, са законском затезном каматом по домицилној стопи земље валуте од дана падања у доцњу па до исплате, на руке законске заступнице мал. детета М.Ф.. Одлучио је и да свака странка сноси своје трошкове поступка и одбио тужбени захтев тужиље преко досуђеног месечног износа од 200 евра па до траженог месечног износа од 300 евра.

Апелациони суд у Новом Саду, пресудом Гж2 25/16 од 18.01.2016. године, усвојио је жалбу туженог и преиначио пресуду Основног суда у Бечеју П2 114/15 од 18.11.2015. године, тако што је одбио тужбени захтев тужиље којим је тражила да се измени пресуда Општинског суда у Новом Бечеју П 336/06 од 31.05.2006. године и обавеже тужени да на име свог доприноса за издржавање мал. ћерке А.М. плаћа месечно уместо 100 евра износ од 200 евра почев од 01.05.2014. године па убудуће, док за то буду постојали законски услови, до 10- тог у месецу за текући месец, а у случају доцње, са законском затезном каматом по домицилној стопи земље валуте од дана падања у доцњу до исплате, на руке законске заступнице мал. тужиље М.Ф..

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Тужени је благовремено поднео одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку-ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14), па је утврдио да ревизија тужиље је основана.

У поступку пред нижестепеним судовима није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, на основу члана 408. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, пресудом Општинског суда у Новом Бечеју П 336/06 од 31.05.2006. године, разведен је брак М.Ф., законске заступнице мал. тужиље и туженог Ј.М., њихово заједничко дете мал. тужиља А.М., рођена …. године, поверена је на чување и васпитање мајци и тужени обавезан да на име дечијег издржавања плаћа месечно 100 евра почев од 01.07.2006. године па убудуће, док постоје законски услови за то, до 10-тог у месецу за текући месец, а у случају доцње са законском затезном каматом по домицилној стопи земље валуте од дана падања у доцњу до исплате, на руке законске заступнице мал. детета. У време доношења наведене пресуде, тужени је живео у Н., а мајка мал. тужиље је очекивала да од септембра 2006. године почне да ради у Основној школи у Н.Б.. Мал. тужиља је тада била у Н. код оца. Она болује од ... синдрома, а трошкове њеног лечења је тада сносио тужени. После развода брака, мал. тужиља се са мајком преселила у Н.Б.. У то време она је имала две године, док сада има 11 година и ученица је петог разреда основне школе. Због болести, мал. тужиља константно осећа глад и стално мора да буде контролисана од стране другог лица, што је најчешће мајка. Наведени синдром захтева сталне прегледе код неуролога, психолога, ендокринолога и нутриционисте, два до три пута годишње. Због примања хормона раста, мал.тужиља неколико дана годишње борави у болници и због прописаних лекова мајка једном месечно по рецепте одлази у Н.С. и тада има трошкове превоза од 1.500,00 динара, док лекове купује у З. и тада има трошкове пута око 1.000,00 динара. Пре пет година, мал. тужиља је имала операцију очију у Б., коју је њена мајка платила 700 до 800 евра и сносила је трошкове пута и контролних прегледа. Мал. тужиља носи наочаре, које је њена мајка платила 7.000,00 динара у јуну 2014. године. За лекове и контроле које се раде у Н.С. тужиљи се рефундирају трошкови путовања и трошкови за лекове, док се законској заступници тужиље не рефундирају трошкови приликом одласка у Н.С. по рецепте и за одлазак у З. ради куповине лекова. Мал. тужиља има проблема са десним стопалом, због чега је мајка водила код специјалисте ортопедије у Б., 2014. године, за који преглед је платила 5.000,00 динара. Мал. тужиља има кандиду у великом броју, због чега мора да пази на исхрану, тако што не може да пије обично млеко, већ користи сојино које кошта 250,00 динара по литру, уместо сирћета користи лимун, једе посебно направљени хлеб и има специјални режим исхране, користи лек „Нистатин“ који кошта 750,00 динара по кутији и пробиотик који кошта 550,00 динара по кутији. Мал. тужиља има проблема и са израдом домаћих задатака, због чега њена мајка ангажује учитељице које раде са децом специјалног одељења у Б. и које јој помажу у изради домаћих задатака дневно два сата, за шта плаћа 700,00 динара. Сваке године када тужиља креће у школу, трошкови су јој повећани, тако да има издатке за патике од око 5.000,00 динара, за гардеробу ове године 15.000,00 динара, за џепарац за екскурзију 200,00 динара, за школски прибор, књиге и ван наставне активности. За храну мал. тужиљи је потребно око 20.000,00 динара месечно. Мал. тужиља је корисник туђе неге и помоћи од 20.01.2015. године до 08.02.2017. године, у месечном износу од 9.697,00 динара. Мајка мал. тужиље ради као просветни радник и месечно зарађује 44.000,00 динара и са мал. тужиљом живи у кући својих родитеља и плаћа половину трошкова за домаћинство који су у јуну 2014. године укупно износили 11.213,15 динара, а у јануару 2014. године када је грејна сезона 28.927,00 динара. Тужени је немачки држављанин, рођен …. године и 2005. године у Заводу за социјалну заштиту у Д., тужиоцу је утврђен инвалидитет од 30%. Пет година, то јест до октобра 2013. године, периодично, неколико месеци је радио у Ш. као ронилац, где је зарађивао различито по месецима, на пример 13.382 фунти за период мај – јул 2012. године, 4.290 фунти за јули месец 2011. године, за новембар 2012. године 7.957 фунти. Тужени је по занимању електротехничар, тренутно је незапослен и живи у Н.Б.. Туженог финансијски помаже сестра која живи и ради у Н.. Он је власник половине дела куће у Н.Б., половине дела пољопривредног земљишта укупне површине 2 кј и половине дела куће која се налази у Б.. Тужени је пољопривредно земљиште издао у закуп без накнаде. Укупни месечни трошкови туженог у летњем периоду износе око 100 евра. Тужени редовно плаћа 100 евра месечно на име издржавања мал. тужиље. Он је пријављен као незапослено лице код Националне службе за запошљавање од 06.07.2015. године. Тужени је од лета 2015. године почео да виђа мал. тужиљу.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев тужиље , зато што је оценио да нема услова за повећање обавезе туженог, с обзиром на то да тужени је незапослен, инвалид 30%, па да су материјалне могућности туженог такве, да би повећање његове раније утврђене обавезе да доприноси дечијем издржавању у наведеним околностима значило угрожавање и његове егзистенције, док мал. тужиља живи у домаћинству са мајком и поред 100 евра на који износ је обавезан тужени да плати на име њеног издржавања остварује и право на туђу негу и помоћ у износу од 9.697,00 динара и мајка тужиље остварује зараду од 44.000,00 динара, а месечне потребе мал.тужиље су око 23.000,00 динара.

Међутим, по оцени овога суда, овакав закључак другостепеног суда се не може прихватити као правилан, због чега су основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, на који законски разлог овај суд пази и по службеној дужности, на основу одредбе члана 408. ЗПП.

Наиме, одредбом члана 160. Породичног закона („Сл. гласник РС“, број 18/05, 72/11 и 6/15), је прописано, да, издржавање се одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања (став 1.), да, потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања (став 2.), и да, могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавеза да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања. Одредбом члана 164. овог закона, да, висина издржавања може се смањити или повећати ако се промене околности на основу којих је донета претходна одлука.

Према томе, имајући у виду најбољи интерес тужиље као малолетног детета, то јест, њене потребе као повериоца издржавања, с обзиром на њен календарски узраст, здравље и друге утврђене околности од значаја за одређивање издржавања и могућности туженог као дужника издржавања: да је млад човек, по занимању електротехничар, власник непокретности и да нема других обавеза издржавања осим издржавања, мал. детета, као и друге утврђене околности од значаја за одређивање издржавања на страни туженог а нарочито да има и немачко држављанство, то се висина издржавања може повећати са 100 евра на 200 евра месечно, док постоје законски услови, и то повећање неће угрозити услове живота и егзистенцију туженог.

Дакле, правилан је закључак првостепеног суда да има основа да се висина издржавања за мал. тужиљу повећа на износ од 200 евра месечно.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 416. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Миломир Николић,с.р.