Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијано првостепено решење донето само на основу предлога Основног јавног тужиоца у Смедереву без икаквог изјашњења окривљеног и његовог браниоца, а на који начин су грубо повређени чл. 68. став 1. тачка 10) и 71. тачка 5) ЗКП. Бранилац наводи да је побијаним решењима повређен и члан 122. ЗКП који предвиђа да суд може окривљеног сместити у здравствену установу само и искључиво уколико је то неопходно у сврху медицинског вештачења, а у конкретном случају јасно је да то није било неопходно и да се иста сврха могла постићи и без смештања окривљеног у здравствену установу.

Бранилац у захтеву истиче и да је првостепени суд одредио смештање окривљеног у здравствену установу, а у образложењу решења није дао никакве разлоге због чега сматра да окривљеног треба сместити у здравствену установу и није прибавио мишљење неуропсихијатра о томе да ли је потребно окривљеног ради вештачења сместити у здравствену установу. Стога бранилац сматра да је побијано првостепено решење донето без икаквог чињеничног основа у Законику о кривичном поступку и да суд за своју одлуку није дао никакве разлоге, а што је по оцени браниоца морао да учини. У захтеву се истиче и да побијано другостепено решење не садржи никакве разлоге због чега наводи жалбе нису прихваћени.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног указује да побијана решења немају уопште разлоге, односно да су донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Поред тога, бранилац у захтеву истиче и да је суд побијано решење донео и супротно члану 13. тачка 4) Закона о извршењу кривичних санкција.

Бранилац сматра да је у побијаним решењима нетачно утврђено да окривљени није доставио отпусну листу из које проистиче да је његово болничко лечење увелико престало, будући да је иста суду достављена уз поднесак од 12.10.2015. године, а којим наводима бранилац указује да је у побијаним решењима погрешно утврђено чињенично стање.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека од стране окривљеног и његовог браниоца због повреда закона из члана 68. став 1. тачка 10), 71. тачка 5), 122. и 438. став 2. тачка 2) ЗКП и члана 13. тачка 4) Закона о извршењу кривичних санкција, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажном решењу, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Поред тога, бранилац окривљеног у уводу захтева за заштиту законитости означава повреде кривичног закона из чл. 74, 439. тач. 1) до 3) и 441. став 3. ЗКП, али како у образложењу захтева не наводи ниједан разлог због којег сматра да је побијаним решењима учињена нека од наведених повреда закона, а имајући при томе у виду да Врховни касациони суд правноснажну одлуку и поступак који је претходио њеном доношењу испитује у оквиру разлога, дела и правца побијања који су истакнути у захтеву, то је овај суд нашао да захтев бранилаца окривљеног у овом делу нема прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио као недозвољен, а на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио јер нема законом прописан садржај.

Записничар - саветник                                                                                                        Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић, с.р.                                                                                    Јанко Лазаревић, с.р.