Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости, благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Младен Грбић, због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, и у вези са тим наводи да у конкретном случају нема кривичног дела јер је искључена противправност. Наиме, бранилац сматра да чињеница да је окривљени извршио превремену исплату ББ, у тренутку када за ту исплату нису били испуњени сви услови, није довољна да би се у кривичноправном смислу могло говорити о постојању какве користи, будући да је прималац исплате – ББ, добила оно што јој припада, али само превремено, те стога наведена радња окривљеног не представља противправну радњу, прописану као злоупотреба службеног положаја.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим из следећих разлога:

Одредбом члана 359. став 1. КЗ прописано је да службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Изреком правноснажне првостепене пресуде Вишег суда у Сремској Митровици, окривљени је оглашен кривим да је критичном приликом као службено лице – стечајни управник у стечајном поступку над стечајним дужником Пољопривредно предузеће „ВВ“ А.Д. из ..., искоришћавањем свог службеног положаја прибавио „ББ“ какву корист, а која се огледала у превременој исплати новчаног износа од 23.018.202,14 динара, пре окончања парничног поступка, по тужби поверилаца који су оспорили потраживање „ББ“ у стечајном поступку, а који парнични поступак је окончан доношењем пресуде Приведног апелационог суда у Београду 6Пж 1851/16 од 22.12.2016. године, при чему је могао да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, притом био свестан свог дела и хтео његово извршење и био свестан да је његово дело забрањено, на начин детаљно описан у изреци.

Полазећи од наведеног и цитиране законске одредбе, по налажењу Врховног касационог суда, из изреке правноснажне пресуде, произилазе сва битна објективна и субјективна обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ, за које је окривљени правноснажно оглашен кривим, па стога неосновано бранилац истиче да су побијане пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. Притом, наводи браниоца окривљеног у којима закључује да превремена исплата потраживања „ББ“, не представља противправну радњу окривљеног, нису од утицаја на постојање наведене повреде закона, јер истима бранилац даје сопствену оцену предметне ситуације из које изводи правни закључак, другачији од датог у побијаним пресудама.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                              Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                        Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић