Апелациони јавни тужилац у Новом Саду у свом акту КТР 172/12 од 19.02.2019. године, изнео је мишљење и упутство Вишем јавном тужиоцу у Сремској Митровици да правноснажно обустављену истрагу настави против истих окривљених, због истих кривичних дела.

Решењем Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду КТПИ 6/19 од 17.07.2019. године одбијен је, као неоснован, приговор бранилаца окривљеног АА, због неправилности у току истраге, која се против окривљеног води по наредби о допуни истраге Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици КТИ 8/15 од 11.04.2019. године, због кривичног дела трговина људима из члана 111б став 1. КЗ.

Решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Сремској Митровици КППР 29/19 од 02.10.2019. године, одбијена је, као неоснована, притужба бранилаца окривљеног АА због неправилности у току истраге, поднета Вишем суду у Сремској Митровици дана 27.09.2019. године.

Против наведене наредбе и аката Републичког јавног тужиоца и Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду, и одлука јавног тужиоца и суда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Душан Милетић, због повреде кривичног закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1. тачка 1) ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и укине наредбу Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици о допуни истраге КТИ 8/15 од 11.04.2019. године, акт Републичког јавног тужиоца КТР 234/12 од 23.01.2019. године, акт-упутство Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду КТР 172/12 од 19.02.2019. године, решење Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду КТПИ 6/19 од 17.07.2019. године и решење судије за претходни поступак Вишег суда у Сремској Митровици КППР 29/19 од 02.10.2019. године, те да на тај начин укине све незаконито спроведене радње везане за предметни кривични поступак, које су наведени акти произвели и да потврди наредбу о обустави истраге Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици КТИ 8/15 од 10.09.2018. године, као правноснажну са дејством правноснажно окончаног кривичног поступка. Такође је предложио да Врховни касациони суд, утврди да је свим одлукама донетим после правноснажности наредбе о обустави истраге учињена повреда начела ne bis in idem из члана 4. ЗКП и да обавеже Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици да надокнади окривљеном АА трошкове ангажовања браниоца из реда адвоката проузроковане незаконитим радњама које су предузимане након правноснажне обуставе кривичног поступка, а по спецификацији коју ће бранилац окривљеног АА доставити надлежном тужиоцу, те да усвоји и трошкове састава захтева за заштиту законитости у износу од 60.000,00 динара и обавеже ВЈТ у Сремској Митровици да исте трошкове надокнади окривљеном.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Душана Милетића, је неоснован.

Истичући битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да је доношењем пре свега наредбе јавног тужиоца, а затим и свих побијаних одлука и аката од стране надлежних јавних тужилаца (Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици, Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду и Републичког јавног тужиоца), закључно са решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Сремској Митровици, повређен закон на штету окривљеног. Наиме, према наводима захтева, наредба надлежног јавног тужиоца којим се обуставља истрага представља одлуку којом је правноснажно окончан кривични поступак па је самим тим, наредба о допуни истраге супротна закону и одредби члана 4. ЗКП.

Изнети наводи браниоца окривљеног, од стране Врховног касационог суда, су оцењени као неосновани.

Из списа предмета произилази да је наредбом Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици КТИ 8/15 од 10.09.2018. године обустављена истрага против окривљеног АА, због кривичног дела трговина људима из члана 111б. став 1. Кривичног законика, због непостојања довољно доказа за оптужење, о чему је обавештена оштећена ВВ и у смислу члана 51. став 1. и 2. ЗКП поучена да у року од 8 дана од дана пријема наредбе о обустави истраге има право да поднесе приговор Апелационом јавном тужиоцу у Новом Саду.

Након тога, Виши јавни тужилац у Сремској Митровици је донео наредбу о допуни истраге КТИ 8/15 од 11.04.2019. године против окривљеног због истог кривичног дела и истовремено одредио датуме за извођење доказних радњи, па је приликом извођења доказних радњи дана 01.07.2019. године, браниоцима предочена фотокопија напред интерпретираног акта Републичког јавног тужиоца КТР 234/12 од 23.01.2019. године и Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду КТР 172/12 од 19.02.2019. године.

Против наредбе о допуни истраге, браниоци окривљеног су дана 19.04.2019. године изјавили жалбу Апелационом јавном тужиоцу, ради поступања са истом у виду приговора, због неправилности у поступку истраге, који приговор је напред интерпретираним решењем Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду КТПИ 6/19 од 17.07.2019. године одбијен је као неоснован, након чега је Вишем суду у Сремској Митровици истакнута притужба, због неправилности у раду надлежних тужилаштава, која је такође одбијена као неоснована решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Сремској Митровици КППР 29/19 од 02.10.2019. године.

Одредбом члана 4. став 1. ЗКП је прописано да нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен, или је осуђен, или за које оптужба правноснажно одбијена, или је поступак правноснажно обустављен.

Одредбом члана 4. став 1. протокола 7 Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, је прописано да се никоме не сме судити нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе за дело због кога је већ био правноснажно ослобођен или осуђен у складу са законом и кривичним поступком.

Одредбом члана 34. став 4. Устава Републике Србије прописано је да нико не може да буде гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен, те да истим забранама подлеже вођење поступка и за неко друго кажњиво дело.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, Врховни касациони суд налази, да наредба о обустави истраге јавног тужиоца не представља одлуку о правноснажном обустављању поступка, пре свега имајући у виду фазу кривичног поступка у којој поступа јавни тужилац (члан 296. до члан 312. ЗКП) који сада истрагу наређује, спроводи и одлучује када је она завршена у потпуности, те да и након обуставе истраге, односно завршетка истраге, јавни тужилац може поново да покрене ту исту истрагу, без опасности да би на тај начин повредио начело ne bis in idem, како се то неосновано истиче захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА.

Наиме, након обуставе истраге наредбом, јер нема довољно доказа за оптужење, јавни тужилац може да нареди допуну истраге, будући да ниједна одредба ЗКП не ограничава тужиоца да након завршетка или обуставе истраге исту допуни или покрене новом наредбом, како би прикупио доказе за оптужење.

Из наведених разлога, по оцени Врховног касационог суда, наредба о допуни истраге ВЈТ у Сремској Митровици Кти 8/15 од 11.04.2019. године, није пресуђена ствар у односу на наредбу ВЈТ у Сремској Митровици Кти 8/15 од 10.09.2018. године, којом је према окривљеном због постојања основане сумње да је извршио кривично дело трговина људима из члана 111б став 1. КЗ, обустављена истрага, у смислу одредби члана 34. став 4. Устава Републике Србије, члана 4. став 1. ЗКП и члана 4. став 1. Протокола 7 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода, па се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног узказује да је доношењем побијане наредбе о допуни истраге, учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Врховни касациони суд се није упуштао у испитивање осталих одлука и аката против којих је поднет захтев за заштиту законитости , будући да исте у смислу члана 482. став 1. ЗКП, не представљају одлуке против којих је дозвољено подношење захтева за заштиту законитости.

Наиме, акти Републичког јавног тужиоца и Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду донети пре побијане наредбе, којима су поступајућем јавном тужиоцу издати налози за предузимање одређених радњи (налог да изврши увид у спис, давање мишљења и упутства), не представљају одлуке јавног тужиоца које стичу својство правноснажности, па не могу бити предмет испитивања по захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Када су у питању решење јавног тужиоца донето у другостепеном поступку, поводом приговора бранилаца окривљеног, изјављеног због одуговлачења поступка и неправилности у спровођењу истраге, као и решење суда донето по притужби, она се тичу начина поступања јавног тужиоца у руковођењу поступком.

Предмет захтева браниоца окривљеног је побијана наредба, па се Врховни касациони суд није упуштао у испитивање аката јавног тужиоца, а тако ни решења донетих у смислу члана 312. ЗКП.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Душана Милетића, одбио као неоснован, и на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                         Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић, с.р.                                                                                                     Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић