Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу стварне надлежности на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку – ЗВП („Службени гласник СРС“ бр.25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС“ бр.46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15 и 106/15) и одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-УС, 87/18 и 88/18-УС), утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Смедереву.

Градска управа Смедерева, Комисија за враћање земљишта је уз поднесак број 461-239/91-07 од 14.12.2015. године, 28.12.2015. године, доставила Основном суду у Смедереву списе предмета са правноснажним решењем о утврђивању права на новчану накнаду, ради одређивања накнаде за одузето земљиште. У образложењу истог је наведено да је допунским решењем Комисије за расправљање по захтеву за враћање земљишта Градске управе Смедерево број 461-239/91-07 од 26.10.2015. године, утврђено да АА, ББ, ВВ и ГГ имају право на новчану накнаду и то за кат.парцелу број .. површине 90,90 ари КО ... од обвезника враћања ДД из ... и то за земљиште које је одузето на основу пољопривредног земљишног фонда. Поднеском од 23.02.2016. године, противник предлагача ЂЂ у стечају, истакао приговор стварне и месне ненадлежности Основног суда у Смедереву за поступање у овом предмету и предложио да суд донесе решење којим ће се огласити стварно и месно ненадлежним за поступање у овом предмету и по правноснажности истог предмет уступи на даље поступање Привредном суду у Пожаревцу.

Одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова, је прописано да, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд. Одредбом члана 25. став 1. тачка 4. овог закона између осталог, да, привредни суд у првом степену суди у споровима поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја осим спорова за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја. Одредбом става 2. овог члана између осталог, да, привредни суд у првом степену води поступак стечаја и реорганизације и води ванпарничне поступке који произилазе из примене Закона о привредним друштвима.

Одредбом члана 88 Закона о стечају („Службени гласник РС“ бр. 104/09, 99/11, 71/12 – УС, 83/14, 113/17, 44/18 и 95/18) је прописано да, у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника. Одредбом члана 89. став 1. овог закона, да, судски поступак из члана 88 овог закона, у којем је стечајни дужник тужилац, односно предлагач, наставља се када стечајни управник обавести суд пред којим се води поступак да је преузео поступак.

Према томе, како је предмет овог поступка одређивање накнаде за експроприсану непокретност у смислу члана 132. ЗВП, а привредни суд у првом степену води ванпарничне поступке који произилазе из примене Закона о привредним друштвима, дакле, не ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност, без обзира на то што је противник предлагача ЂЂ у стечају, то је за даље поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Смедереву, на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о уређењу судова.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић