Р 6453/2019 3.21

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 6453/2019
25.12.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парничном поступку тужиоца АА, адвоката из ..., чији је пуномоћник Владе Томић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Први основни суд у Београду, чији је заступник Државни правобранилац из Београда, ради дуга, одлучујући о захтеву Првог основног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету тог суда П 30469/19, на седници одржаној 25.12.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у предмету Првог основног суда у Београду П 30469/19, ОДРЕЂУЈЕ СЕ Други основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је 02.12.2019. године поднео тужбу Првом основном суду у Београду против тужене, ради исплате на име дуга – законске затезне камате на износ трошкова, награде за браниоца по службеној дужности у предмету Првог основног суда у Београду Ки. 6834/2012 у укупном износу од 13.000,00 динара, са законском затезном каматом. Према наводима тужбе, тужилац је као бранилац по службеној дужности поступао у кривичном поступку у предмету Ки. 6834/12 пред Првим основним судом у Београду. Затим да је Први основни суд у Београду донео одлуку по захтеву браниоца и доделио истом 40.500,00 динара на име трошкова – награде за одбрану окривљеног, који је као дуг заведен на аналитичкој картици Првог основног суда у Београду у августу месецу 2012. године, а 23.04.2014. године од стране тужене извршена је добровољна исплата предметног потраживања тужиоца у износу од 40.500,00 динара. Тужилац потражује законску затезну камату за период од 01.09.2012. године до 23.04.2014. године.

Први основни суд у Београду, уз допис П 30469/19 од 11.12.2019. године, доставио је списе предмета Врховном касационом суду, ради одређивања другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету и као оправдан разлог за свој захтев навео, да према наводима тужбе, тужилац предметни дуг потражује од тужене, због неправилног поступања Првог основног суда у Београду, при чему је као тужени поред Републике Србије, означен и Први основни суд у Београду, коме је тужба и поднета.

Врховни касациони суд је одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу одредби члана 62. став 1. и 7. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13-УС, 74/13- УС, 55/14 и 87/18), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' бр.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-УС, 87/18 и 88/18-УС), утврдио да је захтев основан.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП, је прописано, да, надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Одредбом става 7. овог члана, да, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овога члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

Према оцени Врховног касационог суда, у конкретној ситуацији су испуњени услови за тражену делегацију из одредбе члана 62. став 1. ЗПП, зато што разлог изнет у захтеву првостепеног суда, представља оправдан разлог, који је од утицаја за делегацију другог стварно надлежног суда.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредби члана 62. став 1. и 7. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић