Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 69/2020
04.06.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парничном поступку тужиоца АА, адвоката из ..., чији је пуномоћник Ана Миленковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства, Први основни суд у Београду, чији је заступник Државно правобранилаштво из Београда, ради дуга, одлучујући о захтеву Првог основног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету П 13702/20, на седници одржаној 04.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у предмету Првог основног суда у Београду П 13702/20, ОДРЕЂУЈЕ СЕ Други основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је 11.05.2020. године поднео тужбу Првом основном суду у Београду против тужене, у којој је предложио да се обавеже тужена да исплати тужиоцу на име трошкова кривичног поступка у предмету Првог основног суда у Београду К 726/18 износ од 163.875,00 динара, са законском затезном каматом, као и да му накнади трошкове парничног поступка.

Први основни суд у Београду, уз допис П 13702/20 од 20.05.2020. године, доставио је списе предмета Врховном касационом суду ради одређивања другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету и као оправдан разлог за свој захтев навео, да према наводима тужбе тужилац је постављен за пуномоћника малолетне оштећене у предмету који је вођен пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду и Првим основним судом у Београду, да му трошкови заступања нису исплаћени у року доспелости, па како је тужба поднета суду који је и сам странка у поступку као орган тужене, да би било целисходно одредити други стварно надлежан суд, како би се отклонила свака евентуална сумња у непристрасност суда и у правично суђење.

Врховни касациони суд је одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда на основу одредби члана 62. став 1. и 7. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' бр.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-УС, 87/18 и 88/18-УС), утврдио да је захтев основан.