.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1822/2019
07.08.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Зоране Делибашић, Бранке Дражић и Божидара Вујичића чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јаромир Матушћак, адвокат из ..., против туженог ''S Leasing'' d.o.o., са седиштем у Београду, чији је пуномоћник Рошо Дорен, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6485/2017 од 28.03.2018. године, у седници одржаној 07.08.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6485/2017 од 28.03.2018. године.
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Трећег основног суда у Београду П 3156/16 од 25.05.2017. године, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да по основу раскида уговора о лизингу бр. ../04 и 122/04 исплати тужиоцу износ од 38.018,64 евра по најнижој каматној стопи коју прописује ЕЦБ увећана за три процентна поена како је изреком наведено. Обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 483.050,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6485/2017 од 28.03.2018. године, одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, сагласно члану 404. Закона о парничном поступку.
Тужилац је одговорио на ревизију.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14, 78/18), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је птребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
По оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају нису испуњени услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. ЗПП. Не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, односно за новим тумачењем права. Одлуке нижестепених судова засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права, а правилна примена права у споровима са захтевом као у овом случају зависи од конкретно утврђеног чињеничног стања, због чега је и одлучено као у ставу првом изреке, применом члана 404. став 2. ЗПП.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
У тужби ради накнаде штете поднетој суду 29.06.2007. године вредност предмета спора износи 13.194 евра у динарској противвредности. Поднеском од 14.01.2013. године тужилац је преиначио тужбу и предметну накнаду затражио у износу од 38.018,64 евра, колико износи и вредност предмета спора која се ревизијом побија.
Имајући у виду да се ради о имовинско-правном спору, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Туженом не припадају трошкови одговора на ревизију јер исти, у смислу члана 154. ЗПП, нису били нужни за вођење парнице, због чега је одлучено као у ставу трећем изреке.
Председник већа - судија
Бисерка Живановић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
