Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 638/2020
26.11.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Данијеле Николић и Катарине Манојловић Андрић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Велисав Међедовић адвокат из ..., против тужених ББ и ВВ, обе из ..., чији је пуномоћник Никола Церовац адвокат из ..., ради дуга, решавајући сукоб месне надлежности између Основног суда у Пожеги и Првог основног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 26.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овом спору МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Пожеги се, решењем П 863/19 од 31.12.2019. године, огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одлучио да предмет уступи Првом основном суду у Београду као стварно и месно надлежном суду.

Први основни суд у Београду није прихватио месну надлежност и предмет је доставио овоме суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежност, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је за суђење у овом спору месно надлежан Први основни суд у Београду.

У спору за враћање зајма одлучује опште месно надлежан суд, у складу са чланом 38. ЗПП. Према члану 39. став 1. тог закона, опште месно надлежан суд је онај на чијем подручју тужени има пребивалиште. Тужене имају пребивалиште у Београду.

Тужба је поднета Основном суду у Пожеги. У ситуацији када је тужба поднета суду који није месно надлежан, а не ради се о искључивој месној надлежности, тај суд се може огласити месно ненадлежним само по приговору туженог. Сходно члану 19. став 4. ЗПП, приговор месне ненадлежности може се истаћи најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу, ако припремно рочиште није одржано, до упуштања у расправљање о главној ствари.

У овом случају, приговор месне ненадлежности суда којем је тужба поднета тужене нису могле истаћи на првом рочишту за главну расправу од 28.07.2014. године, на којем је о тужбеном захтеву одлучено пресудом због изостанка. Тужене тада нису имале сазнање да је против њих покренут парнични поступак, јер су им тужба и позив за рочиште достављени истицањем на огласну таблу суда, у складу са чланом 141. став 2. ЗПП. Такав начин доставе примењује се под условом да је адреса тачна, што овде није био случај. Зато су тужене приговор месне ненадлежности истакле тек након укидања клаузуле правноснажности пресуде због изостанка и укидања саме пресуде, коју је донео месно ненадлежни суд.