Пресудом Вишег суда у Прокупљу Кж1 44/21 од 15.03.2021. године одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљене ББ, адвоката Драгише Радовановића и Ивана Максимовића и браниоца окривљених АА и ВВ адвоката Радомира Јовановића и потврђена пресуда Основног суда у Куршумлији К 184/20 од 17.12.2020. године.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Радомир Јовановић, поднео је захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ, па је у седници већа која је одржана без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП бранилац окривљеног истиче да се правноснажна пресуда заснива на доказу на ком се не може заснивати. Као незаконит доказ бранилац означава исказ унука окривљене ББ - сведока ГГ од 15.07.2020. године који је прочитан током поновног суђења на главном претресу од 02.12.2020. године, иако сведок као сродник окривљене по крви у правој линији (члан 94. став 1. ЗКП) уопште није позван на главни претрес. На наведени начин првостепени суд је према наводима захтева, поступио супротно одредби члана 406. став 2. ЗКП те је стога првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП с обзиром на то да је искључиво заснована на исказу наведеног сведока.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног по оцени Врховног касационог суда су неосновани.

Стоје наводи захтева да је првостепени суд након укидања пресуде К 286/19 од 15.07.2020. године, током поновног суђења, у доказном поступку на главном претресу од 02.12.2020. године, прочитао исказ сведока ГГ са главног претреса од 15.07.2020. године, супротно одредби члана 406. став 2. ЗКП. Међутим, на овај начин првостепени суд није учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, која је апсолутног карактера и довела би до укидања првостепене пресуде како се то неосновано истиче у захтеву за заштиту браниоца окривљеног. Битна повреда одредба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог закона не може заснивати, осима ако је, с обзиром на друге доказе, очигледно да би и без тог доказа била донесена иста пресуда.

Из списа предмета произилази да првостепена пресуда не заснива само на исказу сведока ГГ, већ и на другим доказима изведеним током поступка, конкретно исказима ББ и АА па су стога наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује на повреду одредабе кривичног поступка члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, неосновани.

По оцени Врховног касационог суда захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног неоснован је и у делу у ком се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. С тим у вези, у захтеву се указује да у изреци првостепене пресуде нису наведена сва законом прописана битна обележја кривичног дела увреде из члана 170. став 1. КЗ и то конкретно у погледу радње извршења будући да се у изреци након навода „Је..м ти сестру и мајку, сада ћеш да видиш“, даље не наводи да је окривљени АА таквом радњом „увредио“ већ извршио „атак на част и углед“.

Чланом 170. став 1. КЗ прописано је да кривично дело увреде чини онај ко увреди другог.

Из изреке правноснажне пресуде Основног суда у Куршумлији К 184/20 од 17.12.2020. године, произилази да је у месту и на време ближе описаним у изреци пресуде, окривљени АА, у стању урачунљивости, са умишљајем, увредио приватну тужиљу ББ на тај начин што јој се без икаквог повода и разлога, обратио речима „Је..м ти сестру и мајку, сада ћеш ти да видиш“, којом радњом је извршио атак на част и углед приватне тужиље, при чему је био свестан свога дела и хтео његово извршење.

Имајући у виду наведено Врховни касациони суд налази да се у радњама окривљеног АА стичу сва субјективна и објективна обележја кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ те су супротни наводи браниоца окривљеног АА, којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, неосновани.

Из свих изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић