.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 657/2020
10.12.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Иван Савић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Александра Младеновић, адвокат из ..., ради исељења, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Вишег суда у Београду и Апелационог суда у Београду, на седници одржаној 10.12.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За одлучивање о жалби туженог, изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 1839/18 од 04.03.2020. године, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Апелациони суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Први основни суд у Београду, пресудом П 1839/18 од 04.03.2020. године, обавезао је туженог да се са свим лицима и стварима исели из стана, гарсоњере број .., која се налази у приземљу стамбене зграде у ... улици бр. .. у ..., саграђеној на кат. парцели бр. .., уписаној у лист непокретности бр. .. КО ... и да предметни стан, гарсоњеру, испражњену од лица и ствари преда у државину тужиоцу (став први изреке) и обавезао туженог да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 86.300,00 динара, са законском затезном каматом од дана наступања услова за извршење до исплате (став други изреке).
Против наведене пресуде, тужени је изјавио жалбу.
Апелациони суд у Београду, решењем Гж 4036/20 од 08.10.2020. године, огласио се стварно ненадлежним за одлучивање о жалби туженог, изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 1839/18 од 04.03.2020. године и списе предмета уступио Вишем суду у Београду, као стварно и месно надлежном другостепеном суду. У образложењу је указао да је предмет тужбеног захтева исељење и предаја у посед непокретности, што представља захтев за чинидбу, па да се не ради о спору поводом непокретности, у смислу члана 469. Закона о парничном поступку, чији би предмет било утврђење, престанак или промена права својине или неког другог стварног права на непокретности. Затим, да је у таквој ситуацији меродавна вредност предмета спора коју је тужилац означио у тужби у износу од 1.000,00 динара и како је побијаном пресудом по жалби туженог одлучено у спору мале вредности, да је за одлучивање о изјављеној жалби стварно надлежан виши суд у другом степену, због чега је одлучио као у изреци решења.
Виши суд у Београду, није прихватио стварну надлежност, већ је уз допис Гж 18815/20 од 05.11.2020. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу стварне надлежности између судова исте врсте. У образложењу је указао, да побијана пресуда није донета у спору ради чинидбе, нити у спору мале вредности, већ у спору у којем се примењују одредбе Закона о становању, на које се у образложењу и позвао првостепени суд, због чега је за поступање у другом степену стварно надлежан Апелациони суд у Београду.
Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу стварне надлежности на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-УС, 87/18 и 88/18-УС), утврдио да је за одлучивање у другом степену о изјављеној жалби туженог, стварно надлежан Апелациони суд у Београду.
Тужба је поднета 31.07.2014. године.
Апелациони суд у Београду је у овој парници решењем Гж 6743/17 од 24.01.2018. године, укинуо пресуду Првог основног суда у Београду П 13682/14 од 03.10.2016. године у ставу првом (којим је обавезан тужени да се са свим лицима и стварим исели из стана – гарсоњере број .., која се налази у приземљу стамбене зграде у ... улици број .. у ..., саграђеној на кат. парцели број .., уписаној у листу непокретности бр. .. КО ... и да предметни стан – гарсоњеру, испражњен од лица и ствари преда у државину тужиоцу) и у усвајајућем делу става другог изреке (којим је обавезан тужени да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 39.800,00 динара, са законском затезном каматом од дана када наступе услови за извршење до исплате) и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
Према томе, како је Апелациони суд у Београду као другостепени суд, у овој парници већ засновао своју надлежност доношењем решења Гж 6743/17 од 24.01.2018. године, када је укинуо пресуду Првог основног суда у Београду П 13672/14 од 03.10.2016. године, у усвајајућем делу, и поново одлучено о истом тужбеном захтеву пресудом Првог основног суда у Београду П 1839/18 од 04.03.2020. године, то је Апелациони суд у Београду надлежан да одлучи о изјављеној жалби туженог.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
