
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 706/2020
16.12.2020. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиоца ”Vip mobile” д.о.о. Београд, против туженог АА из ..., ради дуга, решавајући о сукобу месне надлежности између Првог основног суда у Београду и Основног суда у Чачку, у седници одржаној 16.12.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За суђење у овој правној ствари, МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Основни суд у Чачку.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Чачку се решењем П 14/20 од 27.01.2020. године огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и предмет уступио Првом основном суду у Београду као месно надлежном, из разлога што се тужилац у предлогу за извршење од 06.02.2009. године позвао на споразум странака о месној надлежности тог суда, применом члана 65. ЗПП.
Први основни суд у Београду није прихватио месну надлежности и списе је уз акт П 12239/2020 од 02.12.2020. године доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.
Решавајући негативни сукоб надлежности на основу члана 23. став 2. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 125/04, 111/09, 36/11,72/11), који се у овој парници примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је оценио да је за одлучивање стварно надлежан Основни суд у Краљеву.
Према члану 40. став 1. Закона о парничном поступку, за суђење је опште месно надлежан суд на чијем подручју тужени има пребивалиште. Надаље, према члану 3 Закона о извршном поступку (Службени гласник РС", бр. 31/2011, 99/2011, ... 55/2014, 139/2014) суд надлежан за одређивање извршења или обезбеђења је суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште или боравиште, односно седиште, ако овим законом није другачије одређено.
Према стању у спису, тужилац је, као извршни поверилац, поднео Основном суду у Чачку против туженог, као извршног дужника, 06.02.2009. године предлог за извршење на основу веродостојне исправе, ради наплате новчаног потраживања.
Решењем Основног суда у Чачку Ив 409/09 од 11.02.2009. године, дозвољено је предложено извршење. Против решења о извршењу извршни дужник, овде тужени, је изјавио приговор, о ком је одлучено доношењем решења Основног суда у Чачку Ив 11353/10 од 13.11.2019. године, којим је стављено ван снаге решење о извршењу у делу у ком је одређено извршење и укинуте све спроведене радње, те одређено да ће се поступак наставити као поводом приговора против платног налога. Предмет је достављен парничном одељењу тог суда на даљу надлежност и заведен под пословним бројем П 14/19. У даљем току поступка, решењем П 14/20 од 27.01.2020. године Основни суд у Чачку се огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одлучио да списе достави Првом основном суду у Београду као месно надлежном, позивајући се на споразум странака о месној надлежности суда у Београду из уговора од 27.01.2007. године приложеног уз предлог за извршење.
Међутим, на основу овако закљученог споразума о месној надлежности није могуће установити надлежност Првог основног суда у Београду. Наиме, у време закључења Уговора о претплатничком односу мобилне телекомуникационе мреже”Vip mobile” д.о.о. Београд од 27.01.2007. године, на територији Града Београда постојало је пет општинских судова, док је сада судска надлежност на територији Града Београда у првостепеном парничном поступку, у овој врсти спорова, подељена између три суда – Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду. Код оваквог стања ствари, независно од чињенице да је извршни поверилац у предлогу за извршење определио надлежност „суда у Београду“ за даље поступање у случају изјављивања приговора, не постоји тачка везивања која би установила надлежност овог суда за даље поступање, јер Први основни суд у Београду, у овој форми, није ни постојао у време закључења предметног уговора.
У том смислу, надлежност суда за поступање у овој правној ствари одређује се на основу општих правила о месној надлежности, тј. на основу одредбе члана 40. став 1. Закона о парничном поступку, из ког разлога је применом одредбе члана 23. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено као у изреци.
Председник већа - судија
Весна Поповић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
