Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 93/2020
18.06.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Катарине Манојловић Андрић, Марине Милановић и Гордане Џакуле, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марија Јоксовић адвокат из ..., против туженог „Нафтна индустрија Србије“ АД Нови Сад из Новог Сада, чији је пуномоћник Никола Шијан адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2362/19 од 15.07.2019. године, у седници већа одржаној дана 18.06.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2362/19 од 15.07.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2362/19 од 15.07.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 1572/2018 од 01.04.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се поништи анекс број ... под посл. бр. ... од ...2018. године и да се тужени обавеже да га распореди на послове који одговарају врсти и степену стручне спреме коју поседује. Ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2362/19 од 15.07.2019. године одбијена је жалба тужиоца и потврђена Основног суда у Новом Саду П1 1572/2018 од 01.04.2019. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је, на основу члана 404. ЗПП, благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права (посебна ревизија).

Тужени је поднео одговор на ревизију.

По оцени Врховног касационог суда, у овом спору нису испуњени услови прописани ставом 1. наведене одредбе да би се дозволило одлучивање о посебној ревизији тужиоца. У конкретном случају, не постоје правна питања од општег интереса или у интересу грађана која би требало размотрити, а ни потреба за уједначавањем судске праксе. Имајући у виду садржину посебне ревизије тужиоца, не постоји ни потреба за новим тумачењем примењеног материјалног права.