Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужена је поднела одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, у смислу одредбе члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18 – у даљем тексту ЗПП) и утврдио да ревизија тужене није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, нити је у поступку пред другостепеним судом дошло до пропуста у примени или погрешне примене које од одредаба закона, па нема ни битне повреде из члана 374. став 1. ЗПП, на коју се у ревизији тужиље указује.

У правноснажно окончаном поступку утврђено је да је тужиља била у радном односу код тужене по основу уговора о раду од 20.07.2006. године на пословима шефа рачуноводства. Директор тужене је 26.05. 2011. године донео је закључак о покретању дисциплинског поступка против тужиље, због основане сумње да је учинила лакшу повреду радне обавезе из члана 6. став 1. тачка 7. Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности запослених, као и тежу повреду радне обавезе запослених из члана 141. став 1. тачка 14. Законона о основама система образовања и васпитања. Након одржане јавне расправе, директор тужене донео је решење број ../11 од 20.10.2011. године којим је тужиља оглашена кривом за извршену лакшу повреду радне обавезе из члана 6. став 1. тачка 7. Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности запослених која се односи на недостојно, увредљиво или на други начин непримерено понашање према другом запосленом у школи, ученицима, родитељима или другим странкама и за учињену тежу повреду радне обавезе из члана 141. став 1. тачка 14. Закона о основама система образовања и васпитања, која се односи на неизвршавање или несавесно, неблаговремено и немарно извршавање послова у току рада, а због које повреде је тужиљи, сходно члану 143. став 4. наведеног закона, изречена дисциплинска мера престанак радног односа. У образложењу решења наведено је да је тужиља, супротно Општем акту о организацији и систематизацији радних места запослених код тужене 02 бр. ../10 и Правилника о организацији и вођењу буџетског рачуноводства број ../09, пропустила да руководи службом рачуноводства и контролише обрачун плата за период од септембра 2010. године до марта 2011. године, због чега је ББ неосновано примала плату за период од 15.09.2010. године до фебруара 2011. године, као и што јој је и плата за септембар месец 2010. године обрачуната за пуно радно време иако је радила 80% радног времена. Радни однос ББ престао је на основу решења ../10, које је тужиљи уручено лично, путем доставне књиге под бројем .. од 01.10.2010. године, који пријем је тужиља и потписала. Такође, поводом учињене лакше повреде радне обавезе која је тужиљи стављена на терет, наводи се да се тужиља дана 18.02.2011. године знатно повишеним тоном обратила запосленој на месту административног радника са погрдним речима, као и да је дана 17.05.2011. године имала знтно повишен тон према директору школе, упућујући јој погрдне речи. Решењем Школског одбора тужене број ../11 од 23.11.2011. године одбијен је приговор тужиље и потврђено је решење од 20.10.2011. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, и по оцени Врховног касационог суда правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили као неоснован тужбени захтев тужиље за поништај као незаконитог решења тужене од 20.10.2011. године којим је тужиљи изречена дисциплинска мера престанка радног односа и решења тужене од 23.11.2011. године којим је одбијен приговор тужиље, као и захтев за враћање на рад. У спроведеном поступку утврђено је да је тужиља учинила повреду радне обавезе која јој је стављена на терет, јер није у складу са прописаном процедуром и на одговарајући начин извршавала своје радне обавезе, што је актима послодавца превиђено као тежа повреда радне обавезе за коју је прописана мера престанак радног односа, због чега су се стекли услови за изрицање дисциплинске мере престанак радног односа. Доношењу оспореног решења тужене од 20.10.2011. године претходио је дисциплински поступак у ком је утврђена кривица тужиље за учињену тежу повреду радне обавезе и који је спроведен законито и у складу са општим актима тужене.

Врховни касациони суд сматра да се ревизијом тужиље неосновано указује да је побијана пресуда донета уз погрешну примену материјалног права.

На запослене у установама основног и средњег образовања примарно се примењује посебан пропис – Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ број 72/09 ... 55/13), а супсидијарно у погледу питања која нису регулисана Закон о раду, као матични закон у области рада.

Одредбом члана 141. став 1. тачка 14. Закона о основама система образовања и васпитања тежа повреда радне обавезе запосленог у установи је и неизвршавање и несавесно, неблаговремено извршавање послова. Одредбом члана 142. став 1. истог закона предвиђено је да директор установе покреће и води дисциплински поступак, доноси одлуку и изриче меру у дисциплинском поступку против запосленог, док су одредбом члана 143. престанак радног односа и новчана казна предвиђене као мере за повреду радне обавезе.

Правилником о организацији и вођењу буџетског руководства тужене ближе су уређена организација рачуноводствених послова, интерни рачуноводствени и контролни поступци, одговорност за финансијске извештаје, исправност и састављање рачуноводствених исправа, пословних књига. Чланом 2. овог правилника прописано је да се за обављање послова буџетског рачуноводства организује служба за рачуноводство и финансије којим руководи руководилац службе (шеф рачуноводства), у оквиру којих обавља, између осталог, и послове обрачун зарада.

Тужени је, доносећи оспорено решење о престанку радног односа и решење којим је одбијен приговор тужиље у свему поступао у складу са одребама Закона о основама система образовања и васпитања, општих аката и Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности запослених, поштујући у свему прописану процедуру. Тужиља је својим понашањем – несавесним, неблаговременим и немарним извршавањем послова у току рада - пропустом да правилно врши контролу и обрачун исплате зарада, односно да обустави исплату зараде лицу које више није у радном односу, учинила тежу повреду радне обавезе за коју је прописана дисциплинска мера престанак радног односа. Зато су оспорена решења донета у свему у складу са законом, због чега нема места поништају истих као незаконитих.

Како је неоснован захтев за поништај решења о престанку радног односа, правилно је одбијен захтев тужиље за враћање на рад, с обзиром на акцесорни карактер тог захтева.

Стога су без утицаја су на другачију одлуку ревизијски наводи тужиље да у конкретном случају није било основа за изрицање дисциплинске мере престанак радног односа, обзиром да повреда која јој је стављена на терет – пропуштање да руководи службом рачуноводства, није прописана као тежа повреда радне обавезе. Ово стога што је оспореним решењем тужиљи стављена на терет тежа повреда радне обавезе-неизвршавање или несавесно, неблаговремено и немарно извршавање послова у току рада, учињена у вршењу послова обрачуна зараде за запослену ББ, који су по општем акту туженог у опису тужиљиних послова.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци, без детаљног образлагања ревизијске одлуке у смислу става 2. истог члана, јер се у ревизији понављају жалбени разлози који у потпуности и детаљно као неосноване ценио другостепени суд.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић