У поновном поступку Основни суд у Пожаревцу је пресудом П 317/20 од 22.10.2020. године у ставу првом изреке, обуставио парнични поступак по тужби тужиље – противтужене АА против туженог - противтужиоца ББ, којим је тражено да се тужени обавеже да је дужан признати тужиљи и предати у судржавину и на слободно располагање њен сувласнички удео из става 1. и става 2. изреке пресуде, у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења, при чему се наведене обавезе из става 2. изреке пресуде може ослободити уколико тужиљи плати 500.000,00 динара, те је утврђено да поступак треба да се спроведе по правилима ванпарничног поступка. Ставом другим изреке, утврђено је према тужиљи АА да је тужени ББ, сувласник 2/4 дела возила ближе описаног у изреци пресуде, а за тражени износ од ¾ до досуђеног износа 2/4, ¼ дела тужбеног захтева је одбијен као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова поступка плати 332.400,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде, са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 451/21 од 13.05.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље АА и потврђена пресуда Основног суда у Пожаревцу П 317/20 од 22.10.2020. године у ставу другом изреке. Ставом другим изреке, укинута су решења садржана у ставу првом и трећем изреке пресуде Основног суда у Пожаревцу П 371/20 од 22.10.2020. године и предмет у укинутим деловима враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Основни суд у Пожаревцу није прихватио стварну надлежност и у прилогу акта П 317/20 од 27.05.2021. године, списе предмета је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности. У образложењу је указао да је у питању друго укидање првостепене одлуке, те да сматра да није надлежан за одлучивање сагласно члану 387. став 3. ЗПП.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 18/20), као и на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова, Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Пожаревцу.

Чланом 387. став 3. ЗПП прописано је да у случају да је првостепена пресуда већ једанпут била укинута, другостепени суд не може да укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење.

Чланом 402. ЗПП, прописано је да у поступку по жалби против решења сходно се примењују одредбе овог закона, које се односе на жалбу против пресуде, осим члана 383. став 4. ЗПП, уколико овим законом није другачије прописано.

Сагласно наведеном у поступку по жалби против решења, сходно се примењују одредбе овог закона, које се односе на жалбу против пресуде (осим одредбе о обавезном заказивању расправе пред другостепеним судом). То значи да другостепени суд не може у истом предмету да укида првостепено решење више пута.

Међутим, у конкретном случају пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3924/19 од 20.02.2020. године укинута је пресуда Основног суда у Пожаревцу П 1006/2017 од 22.05.2019. године, у делу којим је одлучено о тужбеном захтеву за предају у судржавину сувласничког дела, у делу којим је тужиља тражила исплату 500.000,00 динара уместо чинидбе (предаје дела покретних ствари), у делу којим је одлучено о противтужбеном захтеву за утврђење и трошковима поступка.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 451/21 од 13.05.2021. године, укинута су решења садржана у пресуди Основног суда у Пожаревцу П 317/20 од 22.10.2020. године и то решење којим је обустављен парнични поступак по тужби тужиље са захтевом да се обавеже тужени да тужиљи преда у судржавину и на слободно располагање њен сувласнички удео, као и у делу којим је тражила да се тужилац може ослободити обавезе за предају дела покретних ствари, уколико тужиљи плати 500.000,00 динара, јер је првостепени суд утврдио да поступак треба да се спроведе по правилима ванпарничног поступка.

Из наведеног произлази да Апелациони суд у Крагујевцу није укидао идентичне одлуке првостепеног суда, ни по врсти ни по садржини, јер је првом одлуком укинуо првостепену пресуду којом је одбијен део тужбеног захтева, као и противтужбени захтев у целини, док је другом одлуком укинуто решење којим је првостепени суд обуставио парнични поступак за одлучивање по тужби, ценећи да поступак треба да се спроведе по правилима ванпарничног поступка. У том случају није дошло до повреде правила забране двоструког укидања која је прописана чланом 387. став 3. ЗПП, јер другостепени суд није укидао идентичне одлуке првостепеног суда, тако да је за даљи поступак надлежан Основни суд у Пожаревцу.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 22. став 2. ЗПП.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић