Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5448/2021
29.09.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиоца ДП „Грот“ из Врања, против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Добривоје Трајковић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1203/21 од 22.07.2021. године, у седници од 29.09.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1203/21 од 22.07.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресдудом Општинског суда у Врању П 2477/02 од 11.05.2005. године тужена је обавезана да тужиоцу накнади штету у износу од 9.000,00 динара са законском затезном каматом од 07.06.2001. године до исплате и да му накнади трошкове парничног поступка у износу од 2.000,00 динара. Решењем Основног суда у Врању П 1259/06 од 18.07.2019. године одбијен је предлог тужене за враћање у пређашње стање због пропуштеног рочишта од 11.05.2005. године.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 1203/21 од 22.07.2021. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужене и потврђена првостепена пресуда и решење. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу чл. 401. став 2. и 412. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) и утврдио да ревизија тужене није дозвољена.

Тужба у овој парници поднета је 11.06.2002. године а вредност предмета спора је 9.000,00 динара.

С обзиром на наведено, ради се о спору мале вредности у смислу члана 467. став 1. ЗПП, у коме ревизија није дозвољена, према члану 478. став 6. ЗПП. Ревизија такође није дозвољена у делу који се односи на решење о враћању у пређашње стање, у смислу члана 412. став 1. ЗПП, јер се не ради о решењу којим је поступак правноснажно завршен.