Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 3370/2022
31.05.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Јасмине Стаменковић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Мирослав Лепојевић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Предраг Вуловић, адвокат из ..., ради испуњења уговора, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 837/21 од 27.04.2021. године, у седници одржаној 31.05.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 837/21 од 27.04.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 837/21 од 27.04.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 4653/20 од 23.11.2020. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и тужена је обавезана да тужиљи исплати 7.050 евра у динарској противвредности са каматом која се обрачунава на годишњем нивоу у висини референтне каматне стом Европске централне банке на главне операције за рефинансирање, увећане за 8% почев од 29.10.2018. године, као дана подношења тужбе, до исплате. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 221.610,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 837/21 од 27.04.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужене и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за наканду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, Врховни суд налази да нису испуњени услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20). Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Питање испуњења уговора и примена одговарајућег материјалног права зависи од утврђене стварне воље уговарача и садржине права и обавеза из уговора, а што је чињенично питање у сваком конкретном случају. Тужена у ревизији није пружила доказ о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе.

Преузмите документ у ПДФ формату