
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1378/2023
25.01.2024. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Биљане Синановић, председника већа, Светлане Томић Јокић, Бојане Пауновић, Дубравке Дамјановић и Александра Степановића, чланова већа, са саветником Врховног суда Немањом Симићевићем, као записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела крађа у покушају из члана 203. став 1. у вези члана 30. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене АА–адвоката Милоша Мандића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр.77/23 од 27.03.2023.године и Вишег суда у Ваљеву Кж1 бр. 107/23 од 03.10.2023.године, у седници већа одржаној дана 25.01.2024. године, једногласно је донео:
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА–адвоката Милоша Мандића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр.77/23 од 27.03.2023.године и Вишег суда у Ваљеву Кж1 бр. 107/23 од 03.10.2023.године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ваљеву К.бр.77/23 од 27.03.2023.године, окривљена АА је оглашена кривом да је извршила кривично дело крађа у покушају из члана 203. став 1. у вези члана 30. КЗ и осуђена на казну затвора у трајању од три месеца.
Истом пресудом, окривљена је обавезана да суду на име паушала плати износ од 5000,00 динара, док је одређено да део трошкова кривичног поступка у износу од 51.960,00 динара падају на терет буџетских средстава суда. Оштећени су упућени да своје имовинско-правне захтеве остварују у парничном поступку.
Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1 бр. 107/23 од 03.10.2023.године, одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужилаштва у Ваљеву Кт.бр.280/22 од 20.04.2023.године и браниоца окривљене АА-адвоката Милоша Мандића, изјављене против пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр.77/23 од 27.03.2023.године, па је побијана пресуда потврђена.
Против наведених правоснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљене АА-адвокат Милош Мандић, због повреде закона, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Иако формално не означава конкретну повреду закона, из образложења захтева произилази да бранилац суштински указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.
Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован.
Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљене АА-адвокат Милош Мандић истиче да је одузимање туђе покретне ствари, елеменат бића кривичног дела крађа из члана 203. КЗ, дакле не узимање него одузимање, с обзиром да се ради о потпуно различитим радњама, а да је у изреци првостепене пресуде, у чињеничном опису дела, наведено да је окривљена АА узела новац од пазара у износу од 10.000,00 динара. Имајући наведено у виду, бранилац сматра да изрека пресуде не садржи све елементе бића кривичног дела за које је окривљена оглашена кривом.
Одредбом члана 203. став 1. КЗ је прописано да ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се новчаном казном или затвором до три године, док је ставом 2. истог члана прописано да ће се казнити за покушај дела из става 1.
У изреци побијане пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр.77/23 од 27.03.2023.године је наведено да је окривљена АА „дана 14.02.2022.године, око 13,15 часова, у ..., способна да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, свесна свог дела чије је извршење хтела и свесна забрањености истог, у намери да одузимањем туђих покретних ствари прибави за себе противправну имовинску корист, дошла до трафике „Кафе шоп плус“, која се налзи у улици ... број .. у ..., чији је власник оштећени ББ, те искористивши тренутак када је радник поменуте трафике, сведок ВВ изашао испред трафике како би услужио муштерију, ушла у унутрашњост трафике и узела новац од пазара у износу од 10.000,00 динара, у апоенима од по 500, 1000 и 2000 динара, али започето дело није довршила с обзиром да ју је затекао сведок ВВ и од ње узео новац који је она држала у рукама, да би се, када јој је сведок рекао да сачека, јер ће да позове полицију, трчећим кораком удаљила са лица места, тако да започето кривично дело није довршила“, чиме је учинила кривично дело крађа у покушају из члана 203. став 1. у вези члана 30. КЗ.
У конкретном случају, у изреци побијане пресуде, јасно је наведено поступање у намери да се одузимањем туђих покретних ствари, прибави за себе противправна имовинска корист, која намера је реализована физичким узимањем новца од дневног пазара, са одређеног места на коме се новац налазио. Физички покрет „узимања“ у конкретном случају истовремено значи и присвајање туђег, што је смисао појма одузимање, па је термин узимање само искоришћен како би се описала радња кривичног дела чији је елемент одузимање туђе покретне ствари.
Према томе, у изреци пресуде су наведени сви објективни и субјективни елементи кривичног дела крађа у покушају из члана 203. став 1. у вези члана 30. КЗ, за које је окривљена правноснажно оглашена кривом. С тога су наводи изложени у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене, којима се истиче да опис радње извршења дела не садржи све елементе предметног кривичног дела, односно да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, оцењени неоснованим.
Са свега изложеног, на основу одредаба члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник, Председник већа-судија
Немања Симићевић, с.р. Биљана Синановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
