Рев 6023/2022 3.19.1.25.3; 3.19.1.25.1.3; 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 6023/2022
27.09.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Весне Мастиловић и Илије Зиндовића чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Слободан Петровић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Водовод“ Сурдулица, чији је заступник Општинско јавно правобранилаштво општине Сурдулица, ради неоснованог обогаћења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Врању Гж 755/21 од 29.12.2021. године, у седници одржаној 27.09.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Врању Гж 755/21 од 29.12.2021. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Врању Гж 755/21 од 29.12.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Врању Гж 755/21 од 29.12.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован предлог тужиоца за понављање поступка у предмету Вишег суда у Врању Гж 6497/17. Ставом другим изреке, одбијен је, као неоснован, захтев тужиоца за накнаду трошкова за састав предлога за понављање поступка и таксе за предлог и одлуку.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној, јер у овом случају не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права. Побијаним правноснажним решењем донетим у другом степену одбијен је, као неоснован предлог тужиоца за понављање поступка, који поступак је правноснажно окончан доношењем пресуде Вишег суда у Врању Гж 6497/17 од 18.05.2018. године, којом је потврђена првостепена пресуда у погледу одлуке о тужбеном захтеву, док је одлука о трошковима поступка преиначена и одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка. Имајући у виду у вези које одлуке се тражи понављање поступка, разлоге са којих се тражи понављање поступка и разлоге за одбијање предлога за понављање поступка, то Врховни суд није прихватио предлог тужиоца за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, са којих разлога је применом члана 404. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 420. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а према ставу 5. истог члана, ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се одбацује предлог за понављање поступка и решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка.

У овом случају тужилац побија решење другостепеног суда о одбијању предлога за понављање поступка, због чега ревизија на основу члана 420. став 5. ЗПП није дозвољена. Наиме, овде се ради о ревизији, као ванредном правном леку која је изјављена поводом одлучивања о другом ванредном правном леку, па је дозвољеност те ревизије прописана посебном законском одредбом (члан 420. став 5. ЗПП), по којој ревизија тужиоца није дозвољена.

На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић