Пресудом Вишег суда у Београду Гж 18686/2022 од 01.02.2024. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе парничних странака и потврђена првостепена пресуда у ставовима другом и четвртом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у делу става трећег изреке, тако што је утврђено да је ништава меница серијског броја ... издата од стране тужене – противтужиље ББ, коју је тужилац – противтужени попунио на износ од 137.458,94 динара са датумом издавања 07.11.2006. године и датумом доспећа 31.12.2012. године, док је у преосталом делу става трећег изреке жалба тужених – противтужилаца одбијена као неоснована и у том делу првостепена пресуда потврђена. Ставом трећим изреке, тужилац – противтужени је обавезан да туженима – противтужиоцима надокнади трошкове другостепеног поступка од 43.600,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу којим је одлучено о трошковима поступка (став први изреке) тужени – противтужиоци су на основу члана 404. ЗПП, благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права. Ревизијом се наводи да побијају и одлуку у ставу четвртом изреке другостепене пресуде, што је резултат несумњиве грешке у писању, пошто изрека пресуде садржи три става, а из разлога ревизије произилази да се побија одлука о парничним трошковима.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Побијана одлука о парничним трошковима заснована је на одредбама члана 153. ЗПП. Из разлога одлуке произилази да је суд имао у виду чињеницу да је главни дужник обавезу по тужбеном захтеву у целости измирио након подношења тужбе, као и да је противтужбени захтев у претежном делу усвојен.

Одлука о трошковима поступка условљена је држањем и успехом странака у сваком конкретном спору, о парничним трошковима суд одлучује по правилима процесног права, па пошто је институт посебне ревизије резервисан за примену материјалног права, следи да нису испуњени законски услови за одлучивање о изјављеној ревизији као о посебној.

Из наведених разлога, одлука у ставу првом изреке донета на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије као редовне по одредби члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Према члану 28. ЗПП ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1). Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2.).

Из наведених одредби произилази да против одлуке о трошковима поступка, као одлуке о споредном тражењу није дозвољена ревизија, па је одлука у ставу другом изреке донета на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић