.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1727/2023
20.03.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Мирјане Андријашевић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Миљко Караклајић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова коју заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1399/22 од 03.06.2022. године, у седници одржаној 20.03.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1399/22 од 03.06.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1399/22 од 03.06.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 1365/2019 од 10.02.2022. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име неисплаћене увећане зараде - додатка на плату у периоду од 12.04.2016. године до 12.04.2019. године по основу дежурства ван радног времена (приправности) исплати појединачно опредељене износе са законском затезном каматом од доспелости до исплате. Ставом другим изреке. обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 146.656,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1399/22 од 03.06.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног парничног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права и предложила је да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној на основу члана 404. Закона о парничном поступку.
Предмет правне заштите о којој је одлучено побијаном пресудом је исплата тужиоцу увећане зараде по основу приправности. О овом праву тужиоца и висини тражене разлике, нижестепени судови су одлучили у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда и Врховног суда у предметима са правним и чињеничним стањем као у овој правној ствари, са којих разлога у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потребу уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Стога, нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, па је одлучено као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.
На основу члана 441. Закона о парничном поступку, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, што је овде случај, дозвољеност ревизије се цени на основу члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, којом је прописано да ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради накнаде штете поднета је 18.04.2019. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 176.374,28 динара.
Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком се тужбени захтев односи на новчано потраживање у ком побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.
На основу члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
