Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведеног произилази да су законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије, уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите и разлоге на којима је заснована побијана пресуда у примени материјалног права, као и наводе изнете у ревизији, Врховни суд је оценио да у конкретном случају није испуњен законски услов који би се односио на потребу уједначавања судске праксе, како се ревизијом предлаже. Разлози који опредељују оцену о основаности постављеног тужбеног захтева, који за предмет има накнаду у висини умањење тржишне вредности непокретности, дати су у образложењу побијане пресуде. Досуђеном накнадом због умањења тржишне вредности зграде надомешћује се губитак на страни оштећеног власника објекта, према реалном стању на тржишту непокретности и услова дозвољеног прометовања. Захтев за исплату динарске противвредности одређеног износа евра јеста захтев за исплату у домаћем новцу, и то оног износа новчаних јединица у домаћој валути којом се оштећеном лицу надомешћује штета која је наступила, за коју одговорност сноси тужени. Уз ревизију нису приложене правноснажне пресуде донете у истим или битно истоветним чињенично-правним споровима о постојању праксе правноснажног одбијања тужбених захтева за накнаду штете због умањења тржишне вредности непокретности зато што тужбени захтев није исказан бројем новчаних јединица у домаћој валути, већ је опредељен на динарску противвредност одговарајућег износа евра. Судску праксу чине само правноснажне пресуде по истоветним правним питањима која се јављају у примени права у истој или сличној чињеничној ситуацији. Позивање ревидента на изводе из појединих одлука инстанционих судова, не значе да су донете у чињенично истој или битно сличној ситуацији као у овој парници, која за предмет има накнаду штете због умањења вредности непокретности. Стога, Врховни суд налази да у конкретном случају није испуњен законски услов који би се односио на потребу уједначавања судске праксе. У образложењима пресуда нижестепених судова донетих у овој правној ствари изнети су правни разлози на којима су засновани у одговарајућој примени материјалног права, тако да не постоји ни потреба за новим тумачењем права.

Стога, пошто у овом случају нема ни правних питања која су од општег интереса или су у интересу равноправности грађана, на основу члана 404. ЗПП одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета 16.06.2017. године. Тужбени захтев гласи на исплату динарске противвредности 36.000 евра.

Имајући у виду да вредност предмета спора не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије, Врховни суд нашао да ревизија туженог није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић