Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 922/2024
21.11.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Гордане Комненић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Светислав Јовановић, адвокат из ..., против туженог Саобраћајног предузећа „Ласта“, а.д. Београд, чији је пуномоћник Петар Настић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 5028/23 од 14.11.2023. године, у седници одржаној 21.11.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 5028/23 од 14.11.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 5028/23 од 14.11.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 5028/23 од 14.11.2023. године, ставом првим изреке, потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 4277/21 од 31.05.2023. године у ставу првом, трећем, петом, седмом, осмом, десетом и дванаестом изреке, којом је делимично усвојен тужбени захтев тужиље и обавезан тужени да тужиљи по основу накнаде штете, по основу мање исплаћених основних зарада до минималне зараде, за период од 26.01.2018. године до 31.03.2021. године, исплати износе појединачно опредељене са законском затезном каматом од доспелости до исплате, по основу накнаде штете на основу мање исплаћеног увећања за минули рад за период од 26.01.2018. године до 31.03.2021. године, исплати износе појединачно опредељене са законском затезном каматом од доспелости до исплате, по основу накнаде штете по основу мање исплаћеног увећања за ноћни рад за период од 26.01.2018. године до 31.03.2021. године исплати износе појединачно опредељене са законском затезном каматом од доспелости до исплате, по основу накнаде штете по основу мање исплаћеног увећања за коришћење годишњег одмора за период од 26.01.2018. године до 31.03.2021. године исплати износе појединчано опредељене са законском затезном каматом од доспелости до исплате, по основу накнаде штете по основу мање исплаћеног увећања за одсуство по основу рада за дане државних празника за период од 26.01.2018. године до 31.03.2021. године исплати износе појединачно опредељене са законском затезном каматом од доспелости до исплате, по основу накнаде штете по основу мање исплаћеног увећања по основу мање исплаћене накнаде за боловање за период од 26.01.2018. године до 31.03.2021. године исплати износе појединачно опредељене са законском затезном каматом од доспелости до исплате, у име и за рачун тужиље уплати код надлежних фондова разлике мање исплаћених износа за доприносе за период од 26.01.2018. године до 31.03.2021. године и то допринос за пензијско и инвалидско осигурање надлежној филијали Фонд ПИО Београд, доприносе за здравствено осигурање надлежној филијали Републичког фонда за здравствено осигурање Београд, доприносе за обавезно осигурање за случај незапослености надлежној филијали Националне службе за запошљавање Београд на основице појединачно опредељене. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу петнаестом изреке првостепене пресуде па је обавезан тужени да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 203.000,00 динара. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да туженој накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 18.000,00 динара. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова првостепеног и другостепеног поступка, као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужиља је у утуженом периоду била у радном односу код туженог на пословима радног места „контролора“ у ..., са коефицијентом посла 2,86. На основу налаза и мишљења судског вештака економско-финансијске струке, утврђена је укупна обавеза туженог према тужиљи, обрачуната је разлика између исплаћене зараде до минималне зараде, у периоду од 26.01.2018. године до 31.03.2021. године, увећање зараде по основу минулог рада, ноћног рад, накнаде за годишњи одмор, накнаде за боловање и за рад на дан државног празника. Како је тужиљи у утуженом периоду, противно одредбама Закона о раду, тужени обрачунавао и исплатио основну зараду у износу нижем од законом утврђене минималне зараде тужиљи је и увећана зарада по основу ноћног и минулог рада, рада на дан државног празника, по основу мање исплаћеног увећања привремене спречености за рад и по основу мање исплаћеног увећања за годишњи одмор, исплаћена зарада у нижем износу од припадајуће, па су нижестепени судови су усвојили тужбени захтев тужиље.