.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 260/2025
11.06.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранкe Дражић, председника већа, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца Град Београд, Секретаријат за имовинске и правне послове, Сектор за пословни простор, кога заступа Градско правобранилаштво града Београда, против туженог „Deminuo“ д.о.о. Београд, ради дуга, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Другог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној 11.06.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За суђење у овој правној ствари НАДЛЕЖАН ЈЕ Други основни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Другог основног суда у Београду Пл 243/25 од 17.04.2025. године тај суд се огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одредио да се списи доставе Привредном суду у Београду на даље поступање, као стварно и месно надлежном суду.
Привредни суд у Београду није прихватио стварну надлежаност и уз пропратни акт Пл 147/25 од 30.06.2025. године предмет је доставио Врховном суду ради решавања сукоба стварне надлежности.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11...10/23, у даљем тексту: ЗПП), Врховни суд је оценио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Други основни суд у Београду.
Одредбом члана 27. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова прописано је да привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и када је у наведеним споровима једна од странака физичко лице, ако је са странком у односу материјалног супарничарства.
Према члану 24. став 2. истог Закона, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима, ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд.
Из наведеног произлази да су привредни судови стварно надлежни да суде у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација, односно између привредних субјеката, без обзира на правну природу спора. Дакле, када се ради о привредним субјектима, за стварну надлежност привредног суда довољно је да је испуњен субјективни критеријум. Међутим, уколико се ради о спору између привредних субјеката и других правних лица, за стварну надлежност привредног суда неопходно је да буде испуњен и објективни критеријум, односно да се ради и о спору који је настао у обављању привредне делатности привредних субјеката.
Имајући у виду да у овој правној ствари тужилац није привредни субјекат, већ јединица локалне самоуправе са статусом правног лица, те да тужбени захтев има за предмет плаћање закупнине по Уговору о закупу пословних просторија, то исти спор не представља спор који је настао у обављању делатности туженог. Да би Привредни суд био надлежан за суђење у спору између привредног субјекта и другог правног лица спор би морао да настане у обављању делатности привредног субјекта, а то је делатност коју привредни субјекат обавља ради остваривања добити. Закуп пословног простора од стране привредног субјекта чији је власник, или којим управља јединица локалне самоуправе не представљање обављање делатности привредног субјекта, те се у конкретном случају не ради о привредном спору, па у конкретном парничном поступку не може бити стварно надлежан Привредни суд као суд посебне надлежности, већ је стварно надлежан суд опште надлежности применом члана 24. став 2. Закона о уређењу судова.
Из наведених разлога, на основу одредбе члана 22. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Бранка Дражић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
