
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 616/2025
28.05.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Слободана Велисављевића и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету малолетног АА и др., због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. у саизвршилаштву у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца малолетних АА и ББ - адвоката Марка Јовановића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Прокупљу Км.бр.5/25 од 20.02.2025. године и Апелационог суда у Нишу Кжм1 20/25 од 10.04.2025. године, у седници већа одржаној дана 28.05.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца малолетних АА и ББ - адвоката Марка Јовановића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Прокупљу Км.бр.5/25 од 20.02.2025. године и Апелационог суда у Нишу Кжм1 20/25 од 10.04.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Прокупљу Км.бр.5/25 од 20.02.2025. године према малолетнима АА и ББ изречена је васпитна мера појачан надзор од стране родитеља, која ће трајати најмање шест месеци а највише две године, с тим што ће суд накнадно одлучити о њеном евентуалном престанку. Родитељима је наложено да врше потребну бригу и надзор на даљим развојем малолетника. Оштећени је упућен на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева и одлучено је да трошкови кривичног поступка падну на терет буџетских средстава суда.
Решењем Апелационог суда у Нишу Кжм1 20/25 од 10.04.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца малолетних и решење Вишег суда у Прокупљу Км.бр.5/25 од 20.02.2025. године, потврђено.
Бранилац малолетних АА и ББ - адвокат Марко Јовановић је поднео захтев за заштиту законитости против правноснажних решења због повреде закона из члана 74. ЗКП и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијана решења и предмет врати првостепеном или другостепеном суду на поновно одлучивање.
Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, нашао:
Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле, ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.
Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).
Бранилац као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 74. ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном. Међутим, наведену повреду образлаже тако што наводи да је другостепени суд повредио одредбе кривичног поступка јер није о седници већа обавестио браниоца малолетних који је у својој жалби то захтевао, како би седници присуствовао, будући да је одбрана малолетника у свим фазама кривичног поступка обавезна. Према наводима захтева, у конкретном случају се не може применити одредба члана 511. став 1. ЗКП, већ другостепени суд у поступку према малолетницима има обавезу да поступи сходо члану 447. став 2. ЗКП и да увек обавести о седници већа браниоца малолетника, који је то захтевао у жалби на првостепену одлуку суда којом се изриче васпитна мера. На овај начин бранилац малолетних суштински указује да је учињена повреда одреби члана 447. став 2. и 511. став 1. ЗКП.
Поред наведеног, бранилац као разлог подношења захтева истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном. Међутим, у образложењу наведене повреде не указује на незаконити доказ већ наводи да је суд повредио одредбу члана 406. ЗКП, када је одлучио да изврши упознавање са доказима који су раније изведени а односе се на саслушање свих сведока у припремном поступку пред првостепеним судом у предмету Ким 22/24, из разлога што су наведени докази изведени без сагласности свих странака, одлуку није донело веће суда, није испуњен материјални услов јер сведоци нису испитани пред истим председником већа и нису наведени разлози на записнику о главном претресу за такву одлуку.
Како, дакле, бранилац окривљеног у поднетом захтеву, као разлог побијања правноснажних пресуда, само формално означава повреде закона због којих је подношење захтева дозвољено окривљеном, док суштински указује на повреду одредаба члана 447. став 2, 511. став 1 и 406. ЗКП, а што не представља законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца малолетних АА и ББ оценио недозвољеним.
Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца малолетних АА и ББ - адвоката Марка Јовановића одбацио као недозвољен.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Весна Зарић,с.р. Милена Рашић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
