Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености и основаности ревизије тужиоца на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, с обзиром на то да не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интреса, правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права, имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своју одлуку.

Тужилац је тужбом тражио да се обавежу тужене да солидарно изграде породични стамбени објекат на к.п. бр. .. КО ..., ближе описан у ставу другом изреке првостепене пресуде, или исплате динарску противвредност на име изградње новог стамбеног објекта и радова на рушењу и демонтажи старог објекта, са каматом од 16.10.2019. године, јер је приликом земљотреса, који се догодио између 29. и 30. септембра 1998. године, са епицентром у Мионици, оштећен стамбени објекат, који је у то време био својина правног претходника тужиоца, коме је решењем Одељења за привреду, комнунално – грађевинске, стамбене и имвинско правне послове Општине Лајковац од 22.03.2022. године наложено да поруши свој стамбени објекат површине 66 м2, постојећи у насељеном месту ..., одмах по пријему решења, због непосредне опасности по живот и здравље људи. Правноснажном пресудом одбијен је, као неоснован тужбени захтев тужиоца због недостатка пасивне легитимације на страни тужене Републике Србије, док је у односу на тужену Општину Лајковац, тужбени захтев одбијен услед наступања застарелости потраживања услед протека рокова прописаних чланом 371. и 376. Закона о облигационим односима. По оцени Врховног суда, о захтеву тужиоца и о недостатку пасивне легитимације и приговору застарелости потраживања одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног касационог суда и Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом као у овој правној ствари. О приговору застарелости потраживања, нижестепени судови су одлучили применом члана 376. Закона о облигационим односима, с обзиром да је предмет спора накнада штете, које потраживање застарева у року од три године од када је оштећеник дознао за штету и за лице које је штету учинило, а у сваком случају ово потраживање застарева за пет година од када је штета настала, са којих разлога нема услова за одлучивање о ревизији тужиоца, као о изузетно дозвољеној.

Са напред наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 06.08.2018. године, преиначена поднеском од 23.12.2019. године, а вредност предмета спора је 3.832.845,42 динара (32.613,93 евра према средњем курсу на дан преиначена тужбе, када је 1 евро износио 117,5217 динара).

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

С обзиром на то да вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, то следи да је ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић