Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији тужиоца. Предмет тражене правне заштите је накнада штете због уједа пса луталице а одлука нижестепених судова заснована је на примени одговарајућих одредби материјалног права, код утврђења да тужиља није доказала да је штета настала услед уједа пса. Посебном ревизијом ревидента истичу се битне повреде обредаба парничног поступка из члана 374. став 12. ЗПП и оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, а то није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, а одлука о споровима са тужбеним захтевом као у овој парници зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном предмету.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и утврдио да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Против одлуке другостепеног суда којом је одлучено о спору мале вредности ревизија није дозвољена, јер је тако прописано одредбом члана 479. став 6. истог закона.

Тужбу ради накнаде штете тужиља је поднела 20.03.2023. године, а вредност предмета спора је 80.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност захтева за заштиту законитости у смислу одредбе члана 403.-435. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), Врховни суд је утврдио да захтев тужиље није дозвољен.

Ванредни правни лекови прописани су у Глави XXVIII Закона о парничном поступку и то су: ревизија; захтев за преиспитивање правноснажне пресуде и понављање поступка. Захтев за заштиту законитости није ванредни правни лек прописан Законом о парничном поступку, док захтев за преиспитивање правноснажне пресуде, у смислу одредбе члана 421. став 1. истог Закона, може да поднесе Републички јавни тужилац.

Имајући у виду да је тужиља против правноснажне пресуде донете у другом степену изјавила ванредни правни лек који није прописан Законом о парничном поступку, следи да њен захтев није дозвољен, па је Врховни суд одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић