Рев 15041/2023 3.1.2.7.3.1; 3.1.2.9

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 15041/2023
08.05.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Јасмине Симовић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., Општина ..., чији је пуномоћник Наташа Тошић адвокат из ..., против тужених ББ из ..., Општина ..., ВВ и ГГ обојица из ..., Општина ..., чији је пуномоћник Денис Мурић адвокат из ..., ради накнаде материјалне штете и стицања без основа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3115/22 од 10.02.2023. године, у седници одржаној 08.05.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3115/22 од 10.02.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару П 2392/18 од 15.09.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавежу тужени да му на име накнаде материјалне штете и неоснованог обогаћења исплате укупан износ од 1.484.500 евра, и то износ од 300.000 евра који је тужилац дао за куповину предузећа „РПГП 23. НОВЕМБАР“ АД Тутин, износа од 584.500 евра по основу куповине каменолома и измакле користи од његовог издавања у закуп, износ од 50.000 евра који је дат за куповину парцеле .. КО Тутин, износ од 400.000 евра који је дат за изградњу стамбено-пословног простора на парцели .. КО Тутин и износ од 150.000 евра као новчане противвредности 25 гаражних места која према договору припадају тужиоцу. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да на име трошкова парничног поступка туженима солидарно исплати износ од 1.315.090,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3115/22 од 10.02.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Вишег суда у Новом Пазару П 2392/18 од 15.09.2022. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, без конкретног навођења ревизијских разлога.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да тужиочева ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом се посебно не указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка због којих се, под условима из члана 407. став 1. тачке 2. и 3. ЗПП, тај ванредни правн лек може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени ББ и ВВ закључили су 06.12.2004. године писани уговор о удруживању средстава ради куповине предузећа „23. новембар“ из Тутина. Уговор је у име туженог ББ потписао тужилац као његов пуномоћник, на основу генералног пуномоћја Ов 2085/2004 од 30.12.2004. године. Потписи уговарача на означеном уговору оверени су код суда 26.08.2005. године, под Ов 1622/05. Тим уговором било је уговорено да ће оба уговарача учествовати са једнаким новчаним износима у исплати цене по уговору о продаји друштвеног капитала Ов 3969/04 од 06.12.2004. године и тако постати власници акционарског капитала и акција са по ½ идеална дела, а тужени ВВ бити уписан у регистар надлежног органа као директор предузећа. Тужени ББ и ДД су 05.09.2005. године са Општином Тутин закључили уговор о давању грађевинског земљишта у закуп. И овај уговор, на коме су потписи уговарача оверени код суда 07.09.2005. године под Ов 1688/05, тужилац је потписао као пуномоћник туженог ББ. Предмет тог уговора био је закуп парцела .., .. и .. КО Тутин укупне површине 1.780 м2, ради изградње пословно- стамбеног објекта. Закупци су се уговором обавезали да Општини Тутин, уместо накнаде за уступљено земљиште и његово комунално опремање, уступе део изграђеног објекта – стамбени простор у површини од 20,30% од изграђене површине објекта, који је ближе одређен анексом уговора о закупу од 25.04.2007. године. Општина Тутин је са туженим ББ и ДД закључила 12.06.2006. године и уговор о заједничкој градњи. Предмет тог уговора била је изградња подземних гаража и градског трга у Тутину на парцелама .., .. и .. КО Тутин и уговорено да ће туженом ББ и ДД као извођачима припасти подземна гаража површине 1.951,60 м2, а наручиоцу Општини Тутин уређена површина трга. Писменом названим „договор“ од 30.05.2008. године, туженима ВВ и ГГ дат је под кирију каменолом до 30.05.2009. године за 105.000 евра, која ће бити исплаћена тужиоцу и туженом ББ. Овај договор због отежаног пословања није реализован. Тужилац је пре подношења тужбе против тужених поднео кривичну пријаву због кривичног дела преваре. Кривична пријава је одбачена решењем Основног јавног тужилаштва у Новом Пазару Кт 492/18 од 02.11.2018. године, јер пријављено дело није кривично дело које се гони по службеној дужности. Решњем Вишег јавног тужилаштва у Новом Пазару Кт По – 42/18 од 11.12.2018. године, одбијен је приговор тужиоца изјављен против решења Основног јавног тужилаштва. Правноснажном пресудом Основног суда у Новом Пазару К 14/21 од 04.08.2021. године одбијена је оптужба према оптуженом – туженом ББ да је у стању урачунљивости, свестан забрањености свог дела чије је извршење хтео, лажним приказивањем и прикривањем чињеница довео и држао у заблуди приватног тужиоца – тужиоца у овом спору, и тиме га навео да предузме радње на штету своје имовине, чиме је стекао противправну имовинску корист тако што је почетком 2004. године са приватним тужиоцем договорио пословну сарадњу која се односила на куповину предузећа „23. новембар“ из Тутина, а затим и пословну сарадњу у погледу закупа плаца – парцеле .. КО Тутин и изградње стамбено-пословног објекта на том плацу, с тим да ће се као купац предузећа и закупац плаца појављивати само оптужени а приватни тужилац добити новац који је уложио у наведене пројекте и део добити. Оптужба је одбијена због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом материјалног права и правила о терету доказивања одбили тужбени захтев.

Тужбом због неоснованог обогаћења која је поднета 21.12.2018. године тражено је да се тужени обавежу на накнаду материјалне штете у укупном износу од 1.484.500 евра. Тужбени захтев заснован је на тврдњи тужиоца да је својим новцем, по претходно постигнутом усменом договору са туженима, учествовао у куповини предузећа „23. новембар“ у Тутину, закупу грађевинског земљишта у Тутину на којем је саграђен стамбено-пословни објекат и изградњи подземних гаража, али да по основу тих улагања није стекао право својине на приватизованом предузећу, изграђеном стамбено- пословном објекту и подземној гаражи, као и да му није исплаћена закупнина за каменолом по договору од 30.05.2008. године.

Нижестепени судови су правилном оценом изведених доказа закључили да тужилац није доказао постојање договора постигнутог са туженима, као основа његовог учешћа са одређеним новчаним средствима, да би основано могао потраживати враћање уложених средстава у смислу члана 210. став 2. Закона о облигационим односима, зато што је договор отпао јер није стекао право својине на предузећу купљеном у поступку приватизације, односно пословно-стамбеном објекту и подземној гаражи, док договор од 30.05.2008. године о закупу каменолома уопште није ни реализован. Осим тога, нижестепени судови су тужбене захтеве одбили и због застарелости потраживања, протека рока из члана 371. Закона о облигационим односима од 10 година од дана извршених давања без правног основа, односно рокова из члана 376. став 1. и 2. тог закона за накнаду материјалне штете.

Изјављеном ревизијом, по оцени Врховног суда, неосновано се побија законитост правноснажне пресуде у овом спору. Ревизија се своди на побијање оцене изведених доказа и правилности утврђеног чињеничног стања, из којих разлога се овај ванредни правни лек не може изјавити (члан 407. став 2. ЗПП), осим у процесној ситуацији из члана 410. став 2. ЗПП која у овом случају није остварена. Нису основани наводи ревидента о погрешној примени одредбе о застарелости тужиочевог потраживања.

Из тих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић