Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 869/2024
29.01.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Миљуш и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Небојша Шепарац, адвокат из ..., против туженог ББ из с. ..., Град ..., чији је пуномоћник Драган Шаларевић, адвокат из ..., ради утврђења непостојања права службености, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 693/2023 од 06.04.2023. године, у седници одржаној 29.01.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 693/2023 од 06.04.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 693/2023 од 06.04.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бору П 502/20 од 21.03.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се утврди да тужени нема право службености коришћења и захватања воде из тужиочевог бунара који се налази на кп.бр. .. КО ... у селу ..., што је тужени дужан да призна и да се уздржи од сваког даљег коришћења тужиочевог бунара. Ставом другим изреке (очигледном грешком у писању наведено - III), тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове поступка од 97.690,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 693/2023 од 06.04.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена је првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. тог закона, јер нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Разлози ревизије се претежним делом односе на битне повреде одредаба парничног поступка, због чега се посебна ревизија не може изјавити. Имајући ово у виду, те да се у конкретном случају ради о парници ради утврђења непостојања права службености, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, као и да ревидент не прилаже различите судске одлуке у којима је другачије одлучено у истој или сличној чињенично - правној ситуацији, овај суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим и одлучено као у ставу првом изреке.

Преузмите документ у ПДФ формату