
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 4823/2025
09.04.2025. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиоца мал. АА из ..., чији је законски заступник ББ из ..., чији је пуномоћник Петар Ћирјаковић, адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., чији је пуномоћник Вишња Прешић, адвокат из ..., ради измене одлуке о висини издржавања, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 563/24 од 04.12.2024. године, у седници већа одржаној 09.04.2025. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 563/24 од 04.12.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу П2 383/24 од 11.09.2024. године, ставом првим изреке, мења се пресуда Основног суда у Крагујевцу П2 904/18 од 25.12.2018. године у ставу трећем изреке, тако што је обавезан тужени да на име доприноса за издржавање мал. АА, месечно плаћа износ од 33.000,00 динара почев од подношења тужбе 08.03.2024. године, па убудуће, сваког 01. до 05. у месецу за текући месец уплатом на рачун законске заступнице тужиоца, ближе наведен у овом ставу изреке, а заостале рате одједном са каматом од доспелости сваке месечне рате до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца за разлику од износа досуђеног изреком ове пресуде у ставу првом до потраживаног за износ од још 2.000,00 динара. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака страна сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 563/24 од 04.12.2024. године, одбијена је жалба туженог и првостепена пресуда је потврђена у ставу првом изреке.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.
Испитујући правилност побијане одлуке у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. Закона о парничном поступку (,,Службени гласник РС“ број 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је утврдио да је ревизија неоснована.
У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању, пресудом Основног суда у Крагујевцу П2 904/18 од 25.12.2018. године, обавезан је тужени да на име свог доприноса на име издржавања мал. АА плаћа месечно износ од 20.000,00 динара. Мајка тужиоца је запослена и остварује зараду у износу од 65.000,00 динара, живи у изнајмљеном стану са малолетним сином, за који издваја 450 евра за закупнину са трошковима и нема обавезу издржавања других лица, не поседује непокретну имовину. Тужени живи у породичној кући са средњим сином из ванбрачне заједнице који је пунолетан и не налази се на редовном школовању, остварује пензију из Француске у износу од 800 до 1.000 евра, док од непокретне имовине поседује и кућу у ..., коју је дао најстаријем сину, локал у ... који издаје за 150 евра, стан у ... у којем живи његов друг без накнаде и стан у ... . У време доношења претходне одлуке мал. АА је имао четири године и његове месечне потребе су износиле 25.000,00 динара, а сада је календарског узраста од 11 година, похађа пети разред основне школе и његове потребе за школске и ваншколске активности појединачно наведене у образложењу нижестепених одлука износе 45.000,00 динара.
Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су, имајући у виду све околности конкретног случаја од доношења претходне одлуке о висини обавезе издржавања, најпре узраст тужиоца и његове потребе, као и могућности дужника издржавања, закључили да су се стекли услови за измену одлуке о висини обавезе туженог да доприноси издржавању мал. детета у смислу члана 164. Породичног закона и туженог обавезали да издржавању тужиоца доприноси износом од 33.000,00 динара.
По становишту ревизијског суда, правилно су нижестепени судови закључили да су се околности на основу којих је донета претходна одлука измениле у мери која би оправдала измену раније одлуке у погледу висине доприноса туженог издржавању тужиоца прописане одредбом члана 164. Породичног закона у досуђеном износу и имајући у виду узраст тужиоца и његове потребе, као и могућности дужника издржавања.
Према члану 73. Породичног закона родитељи имају право и дужност да издржавају дете под условима одређеним овим законом, а по члану 154. став 1. тог закона малолетно дете има право на издржавање од родитеља.
Одредбом члана 164. Породичног закона прописано је да се висина издржавања може смањити или повећати ако се промене околности на основу којих је донета претходна одлука.
Критеријуми за одређивање издржавања прописани су чланом 160. Породичног закона, према коме се издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања (став 1.). Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања (став 2.), а могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицања зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавеза да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања (став 3.).
Родитељи су у обавези да, у складу са чланом 6. Породичног закона, поступају у најбољем интересу малолетног детета, ангажују све своје могућности и уложе додатни напор да на све дозвољене начине обезбеде средства за издржавање мал. детета. Уопште, родитељско право изведено је из дужности родитеља и постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета, како је то прописано чланом 62. Породичног закона.
Супротно ревизијским наводима, а полазећи од наведених одредаба материјалног права и правилно утврђених могућности туженог као дужника издржавања и потреба тужиоца као повериоца издржавања, применом критеријума за одређивање издржавања садржаних у члану 160. Породичног закона и руководећи се његовим најбољим интересом сагласно члановима 6. и 266. ПЗ, правилно су нижестепени судови оценили да је тужени у могућности да на име доприноса за издржавање мал. детета плаћа 33.000,00 месечно од својих редовних примања, с обзиром на стандард којим живи, као и могућност остваривања додатних прихода издавањем некретнина које поседује у власништву у закуп и на тај начин оствари додатне приходе. Овим износом обезбеђује се задовољење услова за правилан и потпуни развој мал.детета, у складу са његовим утврђеним потребама, а при томе се не угрожава егзистенција туженог као дужника издржавања, док ће преостала средства за издржавање мал. детета обезбеђивати законска заступница која се свакодневно брине о њему, како потребним новчаним износом, тако и доприносом у виду рада и старања које и иначе свакодневно улаже у негу и подизање мал. детета. Наводима ревизије туженог којима се указује да је одређени новчани износ превисоко одмерен, односно да не одговара околностима које се пре свега тичу могућности туженог као дужника издржавања, али и утврђеним потребама тужиоца, оцењени су као неосновани.
Осталим ревизијским наводима туженог посредно или непосредно, се оспорава чињенично стање које он сматра битним а које по његовом мишљењу, није правилно или потпуно утврђено у спроведеном поступку. Наводи ревизије, којима се указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање не могу бити дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. ЗПП, ни са изузетком да се у смислу члана 403. став 2. овог закона ради о ревизији изјављеној у породичном спору за издржавање. Остали наводи ревизије, којима се указује на могућност дужника издржавања да доприноси издржавању тужиоца досуђеним износом представљају понављање навода који су истицани у жалби против првостепене пресуде, које је другостепени суд правилно оценио као неосноване и за ту оцену дао јасне и довољне разлоге, које овај суд у свему прихвата.
На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Драгана Маринковић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
