Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених АА и ББ – адвокат Јован Ћирић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљене ослободи од оптужбе.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да изрека пресуде мора да садржи опис кривичног дела које се окривљенима ставља на терет и то конкретне радње извршења из којих произилази закључак да је дошло до значајнијег угрожавања спокојства грађана или тежег ремећења јавног реда и мира. Бранилац истиче да поред околности да се догађај одиграо на јавном простору потребно је да су наступиле и последице на грађање у виду њиховог значајнијег угрожавања спокојства и тежег ремећења јавног реда и мира а радње описане у изреци пресуде не садрже конкретне околности из којих би се видело на који начин су окривљени угрозили спокојство грађана у значајној мери и озбиљно реметили јвани ред и мир, већ изрека садржи само законску формулацију.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Кривично дело насилничко понашање из члана 344. став 1. КЗ чини онај ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према другом, изазивањем туче или дрским безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир, а ставом 2. прописано је да ће се, ако је дело из става 1. овог члана извршено у групи или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижавања грађана, учинилац казнити затвором од 6 месеци до 5 година.

За постојање овог кривичног дела захтева се да је ремећење јавног реда и мира такве природе и интензитета да се може сматрати тежим или да је учинилац својим радњама значајније угрозио спокојство грађана, док је дрско и безобзирно понашање оно непристојно понашање које у знатној мери одступа од прихваћених правила понашања, а обухвата насилничке поступке изражене у јачем степену, који се могу односити како на људе, тако и на одређене објекте.

Изреком правноснажне пресуде окривљени АА и ББ, оглашени су кривим да су „...дана 02.03.2023. године, око 17,45 часова..., урачунљиви и свесни забрањености својих дела, вршењем насиља према другом значајније угрозили спокојство грађана и теже реметили јавни ред и мир, на тај начин што су на јавном месту, испред Месне заједнице ..., и то најпре окривљени АА вербално напао председника Месне заједнице ..., оштећеног ВВ..., речима „Је..ћу ти мајку, напићу ти се крви, ти си крив што је моје дете ујео пас“ говорећи да ће га убити, а након тога је прескочио путничко возило... власнишво оштећеног и кренуо ка оштећеном и ударио га у пределу лица, да би убрзо након тога окривљени ББ...зет окривљеног..., извадио из гепека свог аутомобила металну четвртасту шипку и кренуо ка оштећеном и замахнуо да удари оштећеног, међутим, оштећени се заштитио рукама, након чега је оштећени заједно са окривљеним ББ пао на стазу и док га је окривљени ББ држао за ревере за то време је окривљени АА...шипком оштећеном задао неколико удараца у пределу главе и тела, да би сукоб био прекинут након што су на место догађаја дошли сведоци ГГ и ДД... који су зачули вику и притрчали да виде шта се дешава, којом приликом је оштећени задобио лаке телесне повреде...а окривљени су били свесни да чине криичвно дело и то су хтели док је окривљени АА био свестан да описаном радњом може оштећеног телесно повредити али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи спречити.“

Из овако описаних радњи извршења кривичног дела јасно је да су окривљени АА и ББ извршили кривично дело и то вршењем насиља према другом на описани начин и то тако што је најпре окривљени АА вербално напао оштећеног, а након тога га је ударио у пределу лица, да би убрзо након тога окривљени ББ извадио из гепека свог аутомобила металну четвртасту шипку и кренуо ка оштећеном и замахнуо да удари оштећеног, међутим, оштећени се заштитио рукама, након чега је оштећени заједно са окривљеним ББ пао на стазу и док га је окривљени ББ држао за ревере за то време је окривљени АА шипком оштећеном задао неколико удараца у пределу главе и тела, којом приликом је оштећени задоби лаке телесне повреде. Такође је изреком правноснажне пресуде несумњиво утврђено да се овај догађај, који се одвијао на јавном месту, испред Месне заједнице ..., у послеподневним часовима довео до значајнијег угрожавања спокојства неодређеног броја грађана, који су у пролазу, или станују у непосредној близини и тежег ремећења јавног реда и мира које је било таквог интезитета да су сведоци ГГ и ДД, након што су чули вику, притрчали да виде шта се дешава, у ком тренутку је сукоб престао.

По налажењу овог суда, из описаних радњи окривљених произилазе сва битна обележја кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ у односу на окривљеног АА и кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 1. КЗ у односу на окривљеног ББ, за која су окривљени правноснажно оглашени кривим и то како објективна, која се тичу радње извршења, која се састоји у вршењу насиља према другом и последице дела, која се огледа угрожавању спокојства грађана и тежем ремећењу јавног реда и мира, тако и субјективна обележја, која се односе на урачунљивост и умишљај окривљених, усмерен на извршење кривичног дела у питању, па су супротни наводи браниоца окривљених којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, оцењени као неосновани.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљених одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Гордана Којић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић