Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Бојане Пауновић и Гордане Којић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Николе Радојевића, поднетом против правноснажних пресуда Првог основног суда у Београду 19К. бр. 756/24 од 16.12.2024. године и Вишег суда у Београду Кж1 бр. 79/25 од 13.03.2025. године, у седници већа одржаној дана 08.07.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Николе Радојевића, поднет против правноснажних пресуда Првог основног суда у Београду 19К. бр. 756/24 од 16.12.2024. године и Вишег суда у Београду Кж1 бр. 79/25 од 13.03.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 19К. бр. 756/24 од 16.12.2024. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, изречена му је условна осуда и то тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређено да се наведена казна неће извршити уколико окривљени у року од две године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Према окривљеном је изречена мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Ц“ категорије и одлучено је о трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 бр. 79/25 од 13.03.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА - адвоката Николе Радојевића и пресуда Првог основног суда у Београду 19К. бр. 756/24 од 16.12.2024. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА- адвокат Никола Радојевић у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и побијане пресуде укине у смислу члана 492. ЗКП.

Врховни суд је размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и жалбеним судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП. Наведену повреду закона бранилац окривљеног образлаже наводима да у конкретној ситуацији нема говора о повреди саобраћајног прописа из члана 33. ЗОБС-а како то утврђује суд имајући у виду описану ситуацију и чињенице које карактеришу овај догађај. Тужилац је, у конкретној ситуацији, користио ову бланкетну норму из члана 33. ЗОБС-а из простог разлога јер је то једина бланкетна норма која прописује дужност вожача да безбедно укључивање у саобраћај изведе уз помоћ лица које се налази на погодном месту ван возила, али да су чињенице у конкретној ситуацији потпуно другачије, те да ни правно нити чињенично се ова норма ЗОБС-а не може применити. Одбрана сматра да се окривљени није укључивао у саобраћај из гараже, дворишта или неке друге површине, већ да је напротив већ учествовао у саобраћају, те да се са коловоза улице Коларчеве возећи рикверцом уназад искључивао на колски пролаз који повезује улицу Коларчеву са магацином и дворишним паркингом, што несумњиво указује да се предметни бланкет не може ставити у мандат окривљеном, нити се непоступање по том саобраћајном пропису може третирати као узрочно-последична веза са настанком саобраћајне незгоде. У вези са изнетим, бранилац износи сопствену оцену исказа судског вештака датог на главном претресу 16.09.2024. године.

На описани начин, иако се бранилац формално позива на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, која је законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца, исти износи сопствену оцену изведених доказа везану за узрок настанка саобраћајне несреће и на својим чињеничним закључцима другачијим од оних утврђених побијаном пресудом заснива и свој став да је, у конкретном случају, дошло до погрешне примене бланкетне норме – члана 33. ЗОБС-а, на који начин, по ставу овог суда, суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП. (коју повреду бранилац окривљеног и сам нумерише у захтеву).

Поред изнетог, бранилац као разлог подношења захтева за заштиту законитости означава и повреде закона из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) и члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП које детаљно у образложењу захтева и образлаже.

Међутим, чињенично стање утврђено у правноснажној пресуди, односно повреда закона из члана 440. ЗКП, као и повреде закона из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП и члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, сходно одредбама члана 485. ЗКП, нису предмет разматрања од стране Врховног суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, дакле, нису дозвољени разлози, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, због чега је Врховни суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Николе Радојевића, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић