Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, због погрешне примене материјалног права.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23- други закон) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачења права (посебна ревизија).

Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је накнада штете у виду исплате разлике између инвалидске пензије коју тужилац прима и плате коју би остварио да је радио код тужене, односно да није пензионисан услед рањавања у ратној операцији. Нижестепени судови су оценили да је тужбени захтев тужиоца основан пошто су на конкретно утврђено чињенично стање применили релевантне одредбе материјалног права, те по оцени Врховног суда нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене у смислу члана 404. став 1. ЗПП будући да се у овој парници не одступа од судске праксе и правних схватања у истој или битној сличној чињеничној и правној ситуацији као што је конкретна. У судској пракси јасно је разграничена разлика између ренте као будуће штете која се утврђује на дан пресуђења и досуђује за убудуће и накнаде штете због изгубљене зараде услед неспособности за која је наступила пре утужења ( што је конкретан случај), те је применом члана 404. став 2. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке. Указивање у ревизији на непотпуно и нетачно утврђено чињенично стање није разлог за изјављивање посебне ревизије.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спора, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана члана 403. став 3. ЗПП према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужбу ради накнаде штете тужилац је подне 02.03.2020. године, а вредност предмета спора је 1.574.932,92 динара, те како је реч о износу који не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија тужене није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Трошкови ревизијског поступка на име ангажовања пуномоћника адвоката за састав одговора на ревизију тужиoцу нису били потребни у смислу одредбе члана 154. Закона о парничном поступку. Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу трећем изреке донео применом одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић